Некада класификовани документи разоткрили су да су агенти сматрали да би као симпатизер Хитлеровог режима требало да заврши на црној листи. Да се сумњало да се бави шпијунажом, открили су документи који датирају из доба Другог сјетског рата.
Како пише британски Телеграф, МИ5 је узнемирила растућа забринутост да Вилсдорф, натурализованни британски грађанин, представља претњу за Савезнике.
Вилсдорф, родом из Баварске, преселио се у енглеску престоницу 1903. године, у раним тридесетим годинама. У Хатон Гардену, крају познатом по трговини дијамантима, правио је сатове, а у Великој Британији је упознао своју будућу супругу, Флоренс Кроти. Године 1919, изабрао je Женеву, у Швајцарској, за седиште своје компаније Ролекс.
Вилсдорф је као млад ушао у свет швајцарског часовничарства почетком двадесетог века, када су се углавном носили џепни сатови. Механизми ручних часовника се тада нису могли похвалити прецизношћу, па се на њих гледало као на неку врсту женског накита који се производио искључиво у малим серијама.
Верујући у огроман потенцијал ових часовника, Ханс Вилсдорф је уложио сву енергију да свој сан претвори у стварост. У Лондону је 1905, са само 24 године, основао компанију специјализовану за дистрибуцију часовника у Велику Британију и земље британске империје. Како би убедио јавност у поузданост ових засигурно иновативних ручних сатова, опремио их је малим, веома прецизним механизмима произведеним у швајцарској часовничарској компанији са седиштем у Билу.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Већ 1908. Вилсдорф је смислио и име бренда за његове креације - Rolex. Једноставно за изговарање на било ком језику и довољно кратко да стане на бројчаник часовника.
У извештају британског конзула у Женеви из 1941. године наведено је да је „био познат као снажан симпатизер нациста“ и да је његов брат Карл био активни члан Гебелсовог министарства пропаганде.
У досијеу су тврдили да би „користио Ханса Вилсдорфа у Женеви за ширење нацистичке пропаганде широм света“ и да су „чули да је Ханса последично пратила швајцарска федерална полиција“.
Према обавештајном извештају МИ5 из 1943. године, тајна служба је била заинтересована за послове компаније Ролекс, као и за њеног оснивача, „већ неко време“.
Фото: Википедија
„Вилсдорф и његова супруга су већински акционари, а он је осумњичен за шпијунажу за непријатељску страну“, наводи се у извештају.
Телеграф такође помиње писмо из 1941. године у којем се препоручује могуће стављање Вилсдорфа на црну листу. Додато је, међутим, мишљење да „можда то није сасвим у нашем интересу у овом тренутку“ јер би његова компанија „несумњиво морала да дели његову судбину, а велики део њене прекоморске трговине обухватао је земље под управом британске круне“.
Такође је речено да „тајна служба није открила никакве нежељене активности швајцарске компаније“.
Порука МИ5 из 1943. године показала је да је на крају закључено да Вилсдорф не треба да буде стављен на црну листу.
Сатови за ратне заробљенике
Међутим, британски конзул је у свом извештају нагласио да нема сумње у његове политичке ставове. Такође је довео у питање мотиве за слање сатова, пакета хране и дувана британским ратним заробљеницима.
Наиме, каплар Клајв Нутинг, ратни заробљеник у Пољској (Stalag Luft III), контактирао је Вилсдорфа 1940. године у вези са сатовима за војнике, чији су Ролекс сатови конфисковани.
Вилсдорф је послао сатове, инсистирајући да се о плаћању „не сме ни размишљати“ до краја рата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Упркос томе, конзул је био сумњичав. Како је написао: „Занимљиво је приметити, према писму господина Ханса Вилсдорфа...он је месецима деловао као посредник између 25 британских војника, ратних заробљеника у Немачкој и њихових пријатеља код куће... Наравно, ове активности су могле уследити након великодушног импулса господина Вилсдорфа, али ако су остале информације којима располажемо тачне, то је мало вероватно.“
Телеграф је добио досије МИ5 захваљујући историчару часовничарства Хозеу Перезу, који верује да је Вилсдорф нудио Ролекс сатове савезничким ратним заробљеницима у немачким логорима како би био у добрим односима са британским властима.
- Морамо узети у обзир и да је између 1941. и 1946. године увоз швајцарских сатова у Уједињено Краљевство, у принципу, био забрањен, па је можда желео да убије две муве једним ударцем: да задобије симпатије Британаца, а истовремено да прода неке сатове, иако би му они платили тек након завршетка рата - сматра Перез.
Ролекс је такође знао да досије постоји, каже њихов портпарол, додајући да је Ролекс ангажовао „независан, ауторитативан тим историчара да спроведе истрагу о томе какву је улогу Ханс Вилсдорф заиста играо током тог периода“.
БОНУС ВИДЕО:
