До фебруара-марта 2014. године, подручје Крима је de facto и de jure било у саставу Украјине, а од тада је de facto под контролом Русије, док је de jure статус ове регије споран.
Према руском гледишту, на полуострву Крим постоје Република Крим и град са федералним статусом Севастопољ.
Украјина не признаје улазак Крима у састав Русије и сматра га делом своје територије. Према њиховом гледишту, територија Крима је политички подељена на Аутономну Републику Крим и град Севастопољ.
Сергеј Хрушчов, син Никите Хрушчова, некадашњег генералног секретара Совјетског Савеза, пре неколико година коментарисао је тадашње наводе Кијева да је Крим незаконитим путем припојен Русији, истакавши да је, када је реч о неповредивости државних граница, онда потребно да се Украјина првобитно врати у састав Совјетског Савеза.
Фото: Википедија/Јавно власништво
- Ако говоримо о неповредивости граница, онда је првенствено неопходно вратити Украјину у састав Совјетског Савеза. Границе нису непомичне, а када је реч о Криму — то је завршен случај - истакао је пре пар година на питања медија, пренео је Спутњик.
Прочитајте још
Подсетимо, Сергеј Хрушчов је пре пар година у интервјуу за украјинску телевизију "112" рекао да предаја Крима Украјини није била политички мотивисана, већ да је у питању било чисто техничко питање како би се решили многобројни бирократски проблеми у вези са инвестицијама на том полуострву.
Фото: Профимедиа
Ипак, и поред тога Сергеј Хрушчов није оспоравао чињеницу да је пре припајања Крима Савезној Републици Украјини, то полуострво било у саставу руске државе.
Подсетимо, Крим је 19. фебруара 1954. године одлуком Врховног савета СССР-а ушао у састав Украјинске Совјетске Социјалистичке Републике, а иницијатор декрета био је тадашњи лидер Никита Хрушчов. Након распада СССР-а, Крим је остао у саставу Украјине.
Фото: Јутјуб принтскрин/British Pathé
Међутим, након референдума у марту 2014. године, грађани Крима одлучили су да полуострво буде припојено Руској Федерацији.
Крим се налази на северној обали Црног мора, уз западну обалу Азовског мора. Иако је смештен на југозападној страни полуострва Крим, град Севастопољ, који има посебан значај, није део Републике Крим, већ је дефинисан као град са федералним статусом у саставу Руске Федерације.
Република Крим је први пут проглашена 1992. године и до 1995. године је функционисала као самопроглашена полунезависна република, која се противила централним властима Украјине. Након тога, власти Крима су приморане да прихвате статус аутономне републике у Украјини.
Услед немира у Украјини почетком 2014. године и свргавања проруских украјинских власти, кримски парламент је за 16. март расписао референдум о будућем статусу Крима. Посланици су изгласали да се распусти тадашња регионална влада, која је подржала нове привремене власти у Кијеву, и да се на референдуму одлучује о томе да ли да Крим постане део Руске Федерације или да се на снагу врати устав Републике Крим из 1992. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Дана 11. марта 2014. године Кримски парламент је усвојио декларацију о независности Републике Крим, док су на референдуму који је одржан 16. марта 2014, становници Крима гласали за припајање Крима Русији.
Шест дана после, 17. марта 2014. године, Врховни совјет Крима усвојио је резолуцију о независности од Украјине и обратио се Русији за пријем Републике Крим у састав Руске Федерације, да би 18. марта 2014. Република Крим ушла у састав Руске Федерације, на основу споразума који су потписали руски председник Владимир Путин и кримски лидери.
Фото: Shutterstock
Град Севастопољ је истог дана такође постао део Руске федерације, као град са федералним статусом.
Међународне реакције на улазак Републике Крим у састав Русије су подељене. Сједињене Америчке Државе, Европска Унија, Канада и Јапан сматрају референдум о прикључењу Крима Русији нелегалним, док су реакције других значајних држава попут Кине и Индије биле уздржане.
Према званичном попису становништва из 2001. године, на територији данашње Републике Крим односно Аутономне Републике Крим је живело 2.024.056 становника.
Фото: Профимедиа
Последње незваничне процене из 2013. године указују да на овом подручју данас живи 1.967.119 становника. Већину становништва овог подручја од 58,5% чине етнички Руси, а потом следе Украјинци са 24,3%, Кримски Татари са 12,1%, Белоруси са 1,4% и Јермени са 1,1%.
БОНУС ВИДЕО:
