У својој великој исповести Гоца је открила да јој је школа ишла од руке. Није јој требало много да учи да би добила петицу.
- Школа ми је увек ишла од руке. Била сам вуковац и ђак генерације у Основној школи "25. мај" на Новом Београду. Данас се она зове "Душко Радовић". Ево, скоро сам ишла на рођендан код моје кумице. У првом разреду сам упознала своју најбољу другарицу и куму Јелену. Била ми је сведок оба пута на венчању. Она је особа која је уз мене 40 година. Били смо на 18. рођендану код њене ћерке. Њен отац је рекао мојој Лени да сам ја била најбољи ђак и да је права штета што нисам завршила факултет. Ћерка ме је чудно погледала. Теже су ми ишле математика, хемија и физика, што сам седела и учила, не бубала. Остале предмете сам могла да прелистам пред час и да добијем петицу.
- После средње школе покушала сам да упишем глуму. Певање и глума су веома сличан посао. Међутим, глума је још суровија према женама. Срећом, нисам уписала Факултет драмских уметности у Београду. Ништа глумачки свет није изгубио. Музика ми даје могућност да глуматам. Спојила сам лепо и корисно. А пријемни? Од 600 кандидата, била сам изабрана међу 15 најбољих, међутим, на класу су примили само њих шесторо. Међу њима су били Милош Тимотијевић и Иван Томић. На пријемном сам имитирала Мадону, моју професорку оперског певања и Зорицу Брунцлик. Није ми Зорица дошла главе, чак је та имитација комисији била симпатична. Срели смо се Милош и ја пре неког времена. После завршног испита ишли смо код мене да једемо поховане шницле, па смо се вратили на факултет да видимо резултате. Било ми је криво што нисам примљена, али нисам све то доживела као трагедију. Одмах сам положила пријемни на Пољопривредном факултету на одсеку за сточарство и упала на буџет. Прву годину сам дала у року, без великог напора. Кад сам почела да слушам другу годину, било је пуно посла за мене у музици и нисам могла да издржим тај темпо.
Гоца је открила да је желела да се запосли, али јој отац није дао. Међутим ипак се касније изборила за самосталност:
Прочитајте још
- Хтела сам да радим на пумпи, да перем прозоре. Мој теча Марко је тада радио у "Југопетролу". Рекла сам то родитељима, али ме је тата питао да ли бих за 100 марака кувала за једну породицу месец дана. Пристала сам и он ми је рекао да ћу од сутра бити куварица у породици Тржан. Спремала сам ручак у својој кући док су мама и тата радили и стварно сам за месец дана добила плату од 100 марака. Имала сам кувар Стеве Карапанџе. Није свако јело баш успело, али су све појели. Не бих то успела да ме бака Цвијета није научила да кувам разна јела. У средњој школи сам продавала сладолед на Булевару. Зарадила сам брдо пара. Али данас ми је све то предивна успомена. Тешко ми је што моја бака више није жива. Највише ме је погодила њена смрт. Она је била моја крвна група. Пре четири године смо изгубили кума. Све је то живот. Врећа, па шта извучеш.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
