U svojoj velikoj ispovesti Goca je otkrila da joj je škola išla od ruke. Nije joj trebalo mnogo da uči da bi dobila peticu.
- Škola mi je uvek išla od ruke. Bila sam vukovac i đak generacije u Osnovnoj školi "25. maj" na Novom Beogradu. Danas se ona zove "Duško Radović". Evo, skoro sam išla na rođendan kod moje kumice. U prvom razredu sam upoznala svoju najbolju drugaricu i kumu Jelenu. Bila mi je svedok oba puta na venčanju. Ona je osoba koja je uz mene 40 godina. Bili smo na 18. rođendanu kod njene ćerke. NJen otac je rekao mojoj Leni da sam ja bila najbolji đak i da je prava šteta što nisam završila fakultet. Ćerka me je čudno pogledala. Teže su mi išle matematika, hemija i fizika, što sam sedela i učila, ne bubala. Ostale predmete sam mogla da prelistam pred čas i da dobijem peticu.
- Posle srednje škole pokušala sam da upišem glumu. Pevanje i gluma su veoma sličan posao. Međutim, gluma je još surovija prema ženama. Srećom, nisam upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Ništa glumački svet nije izgubio. Muzika mi daje mogućnost da glumatam. Spojila sam lepo i korisno. A prijemni? Od 600 kandidata, bila sam izabrana među 15 najboljih, međutim, na klasu su primili samo njih šestoro. Među njima su bili Miloš Timotijević i Ivan Tomić. Na prijemnom sam imitirala Madonu, moju profesorku operskog pevanja i Zoricu Brunclik. Nije mi Zorica došla glave, čak je ta imitacija komisiji bila simpatična. Sreli smo se Miloš i ja pre nekog vremena. Posle završnog ispita išli smo kod mene da jedemo pohovane šnicle, pa smo se vratili na fakultet da vidimo rezultate. Bilo mi je krivo što nisam primljena, ali nisam sve to doživela kao tragediju. Odmah sam položila prijemni na Poljoprivrednom fakultetu na odseku za stočarstvo i upala na budžet. Prvu godinu sam dala u roku, bez velikog napora. Kad sam počela da slušam drugu godinu, bilo je puno posla za mene u muzici i nisam mogla da izdržim taj tempo.
Goca je otkrila da je želela da se zaposli, ali joj otac nije dao. Međutim ipak se kasnije izborila za samostalnost:
Pročitajte još
- Htela sam da radim na pumpi, da perem prozore. Moj teča Marko je tada radio u "Jugopetrolu". Rekla sam to roditeljima, ali me je tata pitao da li bih za 100 maraka kuvala za jednu porodicu mesec dana. Pristala sam i on mi je rekao da ću od sutra biti kuvarica u porodici Tržan. Spremala sam ručak u svojoj kući dok su mama i tata radili i stvarno sam za mesec dana dobila platu od 100 maraka. Imala sam kuvar Steve Karapandže. Nije svako jelo baš uspelo, ali su sve pojeli. Ne bih to uspela da me baka Cvijeta nije naučila da kuvam razna jela. U srednjoj školi sam prodavala sladoled na Bulevaru. Zaradila sam brdo para. Ali danas mi je sve to predivna uspomena. Teško mi je što moja baka više nije živa. Najviše me je pogodila njena smrt. Ona je bila moja krvna grupa. Pre četiri godine smo izgubili kuma. Sve je to život. Vreća, pa šta izvučeš.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
