Новобеоградски блокови данас су препознатљиви по својој униформној архитектури, широким булеварима и зеленим оазама између зграда. Сваки блок има своју причу, али један од њих крије посебну тајну – Блок 24. Занимљиву причу која открива како је догађај који је променио читаву Југославију – смрт Јосипа Броза Тита, утицала на настанак овог блока, преносе поносни становници овог краја Новог Београда.

Фото: Профимедиа

 

 

Политичка нестабилност која је уследила почетком осамдесетих година променила, пише се, и урбанистичке планове престонице. Уместо да у блоковима 24, 25 и 26 никне административно-пословни центар, градске власти су након Титове смрти одлучиле да се овде гради стамбена зона.

Архитекте Богдан и Владимир Славица осмислили су пројекат, а радови су трајали од 1985. до 1989. године. Блок 24 је тако постао последњи стамбени блок у Централној зони Новог Београда подигнут у време социјалистичке Југославије. Тада је припадао месној заједници „Његош“.

За разлику од већине централних блокова, овај је пројектован у модернијем стилу. Шест петоспратница постављено је у квадратну форму око зеленог дворишта, а у њима живи око 2.000 људи.

Посебан визуелни печат дају троугласти забати на врху зграда, беле фасаде обложене циглом и метални декоративни елементи у живим бојама – зеленој, црвеној и плавој. Станови у приземљу имају мале ограђене баште са стакленим надстрешницама, замишљене као продужетак дневног боравка на отвореном.

 

 

Поред улице Шпанских бораца налази се мали амфитеатар, данас најчешће поприште спортских активности, иако је првобитно замишљен као пункт за дружење и културна дешавања, по узору на античке јавне просторе. У центру блока налази се парк са игралиштима, окружен некада функционалним перголама које су временом запуштене, али и даље пружају хладовину

План је предвиђао и низ јавних садржаја – од вртића и пијаце до културног центра, хотела и биоскопа, а данас је овај блок постао и важна комерцијална зона са зградама које гледају на Ауто-пут, тзв. "грчком пијацом" и познатим хипермаркетом.

Затворене су некада отворене визуре, али архитектура Блока 24 и даље чува причу о времену када је политика обликовала изглед града – чак и кроз последице које је изазвала Титова смрт.

(Еспресо)

БОНУС ВИДЕО: