Породица Бојанић из Чалме код Сремске Митровице, деценијама позната по узгоју свиња, доживела је изузетно ретку и шокантну појаву. Током прашења једне крмаче, међу 18 прасића, једно се родило са једним оком на средини чела.
Док су остали прасићи били здрави, ово прасе имало је потпуно тело, али деформисану главу и њушку. Породица истиче да нису мењали приплод и да до сада нису имали генетских проблема на фарми, па је догађај неочекиван и јединствен за Србију.
- Било је 18 прасића, једно мртво, једно живо, а када се шесто прасе родило, нисам могао да поверујем – око посред чела, тело у реду, али глава и њушка потпуно деформисани - рекао је Драган Бојанић за "Телеграф".
Прочитајте још
Породица додаје да су крмаче за приплод увек бирали пажљиво, а нерасте узимали са проверених фарми, што искључује уобичајени генетски проблем.
"Cyclopia" – ретка и озбиљна генетска малформација
"Cyclopia" је изузетно ретка конгенитална малформација која настаје када се предњи део мозга (просенцепхалон) током ембрионалног развоја не подели правилно на два дела. Резултат је једно централно око, често праћено недостатком носа или неправилним развојем њушке, што може довести до формирања пробосциса, израслине налик носу. Код животиња, укључујући свиње, деформације главе и респираторних путева често онемогућавају преживљавање, па овакви примерци углавном угину убрзо након рођења.
Генетски и тератогени фактори
Најчешћи узрок киклопије су мутације гена Сониц Хедгехог (СХХ), који контролише правилно раздвајање очних јабучица. Мутације гена ПАX2 и ПАX6, такође повезане са развојем очију, могу допринети настанку овог поремећаја. Поред генетике, изложеност тератогеним супстанцама током трудноће, попут алкалоида циклопамина из биљке Вератрум цалифорницум, може повећати ризик од деформација. Код говеда и других биљоједа који конзумирају ову биљку, забележени су случајеви рођења потомства са киклопијом.
Забележени случајеви у свету и Србији
Киклопија је изузетно ретка и код људи и код животиња. Инциденција код живорођених људи је око 1 на 100.000, док је међу побаченим плодовима већа – око 1 на 200. Слични случајеви код животиња забележени су у Индији, САД, Француској и Шведској, али овакав случај код свиња у Чалми практично је јединствен у свету. У Индији је 2017. године у Ассам регији рођена коза са једним оком на челу, што је изазвало велику пажњу медија и јавности.
Студије показују да, поред генетике, изложеност тератогеним биљкама током трудноће повећава ризик од цyцлопије код свиња. У пољопривредној пракси саветује се да трудне крмаче не буду изложене познатим тератогеним биљкама, како би се смањио ризик од озбиљних малформација код потомства. Иако је цyцлопиа ретка, овакви случајеви пружају драгоцене информације о развоју животињских и људских ембриона и указују на значај комбинације генетских и околишних фактора.
Забележени случајеви кКиклопије код свиња
Киклопија је изузетно ретка малформација код свиња, али постоје документовани случајеви који указују на њен настанак. На пример, у марту 2024. године, у Илоцос Сур провинцији на Филипинима, забележен је случај прасета рођеног са једним оком на челу, што је изазвало велику пажњу медија и локалне заједнице. У Великој Британији, током 2015. године, уочено је неколико деформисаних прасића, укључујући једног са цyцлопијом и пробосцисом, што је потврђено хистопатолошким анализама. Такође, у Аргентини су забележени случајеви прасића са различитим малформацијама, укључујући цyцлопију, повезане са изложеношћу тератогеним супстанцама током трудноће
Шта су Тератогене биљке?
Тератогене биљке су биљке које садрже супстанце способне да изазову озбиљне малформације код ембриона, укључујући цyцлопију. Једна од најпознатијих је Вератрум цалифорницум (цорн лилy или лажна љиљан биљка). Ова биљка расте на влажним пашњацима и обрадивим површинама у умереним климатским зонама, посебно у Северној Америци, али сродне врсте могу се појавити и у Европи и Азији. Препознаје се по високим стабљикама, широким, елиптичним листовима и зеленим цветовима који формирају густи клас.
Друга опасна биљка је Цониум мацулатум (отровни першун). Расте на влажним ливадама, поред путева и канала, а препознаје се по карактеристичним тамним мрљама на стабљици и мирису сличном першуну. Лупинус спп. (лупин или љубицасти боб) је такође тератоген, а расте на сунчаним ливадама и обрадивим површинама, са чуперкастим листовима и шареним цветовима.
Ако се ове биљке нађу на пашњацима или у храни, фармама се саветује: одмах уклонити биљку из животињског окружења, контролисати пашњак и хранилиште, и трудним крмачама обезбедити сигурно, проверено храниво. Редовна инспекција пашњака и едукација о препознавању опасних биљака кључни су за превенцију малформација код прасића и других животиња.
(Блиц/Телеграф)
