Алекс је Американац који је прошлог лета након годину дана живота у Београду са супругом Српкињом, њиховим троје деце и тазбином проговорио о културолошким разликама. У браку су више од пет година, а након што је искусио ноћни живот у Њујорку и Лос Анђелесу, одлучио је да се пресели код женине породице у београдском насељу. За Америку га и даље везује посао, који обавља од куће.
Бити амерички зет за њега је, како каже, невероватно искуство:
Фото: Јутјуб принтскрин/Attic Life
- Увек су (таст и ташта) на мојој страни. Можда зато што не причам довољно српски, а моја ташта не говори енглески. Никада се нисмо посвађали. Не знам да ли је то због тога што им се свиђам или зато што не можемо баш да комуницирамо, али много је волим. Оба моја брата имају приче о компликованим односима са тазбином, ја их немам. Код мене је све обрнуто – доживео сам само љубав и подршку и много сам захвалан на томе - испричао је Алекс.
Разлике у одгајању деце у Србији и Америци
Као главну разлику између одгајања деце у Америци и Србији, Алекс наводи паркове и начин на који деца проводе време.
Прочитајте још
- Овде када одеш у парк, он је увек пун деце. У Америци није тако. Људи тамо теже да имају своју кућу, двориште и приватно игралиште. Када смо посетили моју мајку која живи у приградском насељу са лепим кућама и игралиштима, видели смо да се деца уопште не играју у њима. Када прођеш кроз то насеље, комшије те позивају да дођеш код њих, да се деца играју заједно. Нико не жели да изађе из своје куће. Док у Србији, где су дворишта мања и простор ограничен, сви излазе у парк. Тамо увек има некога – то у Америци не виђаш - објашњава он.
Алексу се посебно допала једна сцена из београдског парка: пензионери који седе на клупи и посматрају децу.
- У Америци, када бисте видели одраслог човека како седи и гледа децу, одмах бисте помислили: ‘Зашто је он овде, шта покушава да уради?’ Овде је другачије – опуштено је, природно, деца могу да буду деца без страха. Ја желим да моја деца тако доживљавају свет – да буду опрезна, али не да га се плаше - рекао је.
Фото: Јутјуб принтскрин/Attic Life
Искуства током ковида
Алекс се присетио и периода пандемије, када је супруга била трудна:
- Када је моја жена била трудна, никада није чекала у реду. Људи су је увек пуштали преко реда. У Америци то не постоји – тамо би трудница чекала као и сви остали. То ме је баш изненадило.
Вртићи у Србији и Америци
Његово најстарије дете је тада имало шест година и ишло је у вртић. Алекс каже да је и ту приметио велику разлику:
- У Србији васпитачи воле свој посао, не раде га због новца, већ зато што воле децу. Овде добијам фотографије и видео-снимке са излета, а видим и како грле и љубе децу, показују им љубав. У Америци је то незамисливо – тамо не смеш да загрлиш дете јер би одмах неко могао погрешно да протумачи и пријави.
Животне прилике у Америци и Србији
Алекс сматра да је Њујорк град са највише могућности, али не и за свакога:
- У Њујорку се у возу на једној страни седи бескућник, а на другој милионер. Сви су тамо. Ако желиш прилике – то је најбоље место. Али ако идеш само да би се дружио, нећеш бити срећан. Ја сам пример – док сам радио у свом бару упознао сам супругу која је била конобарица, а једног од најважнијих пословних сарадника упознао сам као муштерију. То је Њујорк.
Ипак, додаје да и у Србији можеш да пронађеш прилике, али их мораш сам стварати.
Темпо живота – Америка вс. Србија
Као главну разлику Алекс наводи темпо живота.
- У Америци мораш стално да радиш, да будеш продуктиван, да би плаћао рачуне и кирију. У Србији је другачије – овде могу да успорим. Будим се, пијем кафу на тераси и дишем. То нема цену - каже он.
Ипак, признаје да у Србији има потешкоћа да пронађе продуктивне и поуздане људе за послове.
- Реновирали смо двориште и стан – јако је тешко наћи људе који ће доћи на време и завршити посао. То ми је задавало муке - искрено признаје Алекс.
Фото: Јутјуб принтскрин/Attic Life
Приватност и породични живот
Оно што му је посебно било чудно јесте однос према приватности.
- Ми Американци волимо приватност. Овде тога нема – женини рођаци дођу кад год пожеле, без најаве. То је лепо, али за некога ко долази из другачије културе може бити тешко. Рекао сам жени: ‘Није да не волим твоју породицу, они су дивни и много чине за нашу децу, али једина особа са којом желим да живим си ти.
Ипак, наглашава и предности заједничког живота:
- Када имаш кућу и породицу, трошкови су мањи. Ако у Србији не успеш у нечему, знаш да увек имаш где да се вратиш. Чак и ако све пропадне, можеш кренути из почетка. То је заправо нека врста ‘америчког сна’ у Србији.
Шта му недостаје из Америке
Алекс признаје да му у Србији највише недостају барови.
- Постоји нешто посебно у америчком бару – седнеш за шанк, причаш са шанкером или са странцима. То је место социјализације. Овде тога нема – у кафани седиш за столом, пијеш пиво, али није исто. Не кажем да нема барова, али у предграђу их нема баш много. Та атмосфера ми недостаје.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
