На острву Сир Бани Јас, близу Абу Дабија, археолози су пронашли јединствену гипсану плочу стару око 1.400 година на којој је уклесан крст.
Ово откриће баца фокус на присуство цветајуће хришћанске заједнице у Персијском заливу током 7. и 8. века нове ере, у периоду када је ово подручје доживљавало верске промене услед успона и брзог ширења ислама.
Редак симбол
Плоча приказује степенасти пирамидални облик који подсећа на Голготу, место на коме хришћани верују да је Исус разапет, док из њене основе ничу листови, елемент који указује на инкорпорацију локалних уметничких мотива.
Руководитељка ископавања Марија Газевска, нагласила је да сваки детаљ крста "уграђује регионалне обрасце", показујући да хришћанство не само што је постојало, већ је и цветало, прилагођавајући свој облик локалном окружењу.
Foto: Abu Dhabi Media Office/Department of Culture and Tourism / screenshot
Плоча је дуга око 27 центиметара, широка 17 и дебела два центиметра. Стручњаци процењују да се користила тако што је била постављена на зид да би верници клечали испред ње, преноси "Euronews".
Археолошкиња Хагер Ал Менхали, која је учествовала у ископавањима, чак је на полеђини предмета приметила јасно отиснут отисак прста, вероватно занатлије који ју је направио.
Манастир који је процветао у Заливу
Ово откриће пронађено је међу рушевинама цркве и манастира, доказујући да је на овом острву постојала напредна заједница монаха и верника. Грађевине су биле солидно саграђене од кречњака и корала, имале су резервоаре за воду и простране просторије, што указује да становници нису живели аскетски, већ су уживали у пристојан и организован свакодневни живот.
Индикације упућују на присуство монаха Источне цркве, гране хришћанства која се проширила од Блиског истока до Кине.
- Ово откриће показује да не говоримо само о постојању хришћанских насеља, већ о заједницама које су процветале - рекла је Газевска.
Прошлост мирне коегзистенције
Културни значај овог открића нагласио је председник Одељења за културу и туризам Абу Дабија, Мохамед Халифа Ал Мубарак, који је налаз описао као "снажан доказ дубоких и трајних вредности коегзистенције и отворености овог места".
Према археолозима, нису пронађени докази о насилном уништењу или напуштању. Зграде су остале чисте, без рушевина или урушавања, што сугерише да су становници могли да их напусте свесно, можда с намером да се врате.
У 7. веку на Арапском полуострву, хришћанска заједница на острву Сир Бани Јас је живела у миру и хармонији заједно са првим муслиманским заједницама у том подручју. Ово показује да су суживот и трговинска размена били уобичајени и свакодневни на том простору у том времену.
Присуство хришћанске заједнице на острву Персијског залива открива и како је мрежа Источне цркве повезивала Арапско полуострво са Индијом и Азијом. Откриће на Сир Бани Јасу додаје се на друга слична откривена у последње време на острвима Емирата Ум ал-Кајвајн, као и у регионима Кувајта, Ирана и Саудијске Арабије.
Иако тачан разлог пропадања насеља није разјашњен, а истраживачи процењују да су унутрашње поделе Цркве, као и нове верске и политичке равнотеже тога времена, допринеле напуштању овог простора.
Шта даље?
Плоча са крстом, керамика, стаклени предмети и мала бочица пронађени током ископавања биће даље проучавани методама попут радиокарбонског датирања. Циљ је да се налази уклопе у будућу културну руту која ће истаћи вишеслојну историју Емирата.
- Оваква открића нас приближавају прошлости и инспиришу будуће генерације да загрле дух јединства и међусобног поштовања који карактерише наше друштво - нагласио је Ал Мубарак.
