Прва особа у историји човечанства чије име је познато јавности јесте извесни Кушим, који је живео у Месопотамији пре око 5.300 година.
Претпоставља се да је он био писан из касног четвртог миленијума пре нове ере, а његово име се појављује на глиненој таблици.
Ова глинена плочица сматра се најранијим писаним документом на свету, а Кушим је био администратор и писар који је бележио прикупљање залиха.
Таблица је пронађена у сумерском граду Урук, који се данас налази у Ираку. На таблици се налази Кушимов потпис, као и следећи текст:
- 290.086 мера жита. 37 месеци. Кушим - написано је на рачун који се вероватно тиче прикупљања жита, што указује на његову административну улогу.
Прочитајте још
Откриће ових глинених таблица има вишеструки значај. Оно је први доказ о постојању имена особе у историји, а такође показује и да су се људи већ тада бавили писањем и административним пословима.
Име Кушим се појављује на 17 глинених плочица које бележе трансакције у храму Инане.
Писар Кушим је тако постао једна од најважнијих личности у историји човечанства, јер је био једна од првих познатих особа чији је живот забележен у писаној форми.
Ипак, поставља се питање како можемо бити сигурни да Кушим означава име, а не нека званична титула или назив за скупљача жита. Ипак, чини се да је Кушим заправо било име, а у прилог томе говори да на неколико плочица његовом имену претходи реч Санга, за коју се знало да је било радно место (администратор храма или палате).
Фото: GROK AI/Илустрација
Национална географија истраживала је овај феномен и дошли су до још неколико имена старих преко пет хиљада година записаних на глиненим плочама.
Неколико генерација након Кушима, појављује се плоча на којој је записано: "Два роба у власништу Гал-Сала", а наведена су и имена робова: Ен-пап X и Суккалгир. Ово су четири најстарија записана позната имена - писар, робовласник и два роба.
Краљевска имена се појављују тек неколико генерација касније.
Научнике ова открића нису изненадила, пре више хиљада година, већина људи били су фармери, пастири и мајстори који су морали да записују податке о томе шта поседују и коме шта дугују. Сматра се да је управо због тога, како не би памтили, и настало писмо. Била је то "технологија" обичних људи, а не моћника.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Иначе, глинена таблица са првим забележеним именом је завршила на аукцији 2020. године. Продата је за 235.000 долара. Њу је продао познати норвешки колекционар антиквитета Мартин Шојен, након што је жестоки рат надметања скоро удвостручио цену којој се првобитно надао.
БОНУС ВИДЕО:
