Српска православна црква и верници у четвртак обележавају Успење Пресвете Богородице, празник који у народу носи назив Велика Госпојина. Реч је о једном од највећих и најпоштованијих у хришћанском свету, а како је у црквеном календару обележен црвеним словом, тог дана се не раде тешки послови, већ се време посвећује молитви, породици и духовном миру. Многе вернике мучи питање да ли се на Велику Госпојину пости.
Велика Госпојина посвећена је Богородици, коју народ од давнина сматра заштитницом дома, породице и свих верних. Празник се слави у знак сећања на дан када се Пресвета Богородица упокојила, вазнела на небеса и "предала свој дух у руке Спаситеља". Управо због тога овај дан има посебно место у срцима верника, јер подсећа на љубав, веру и снагу коју Мајка Божија непрестано пружа онима који јој се обраћају у молитви.
Фото: Профимедиа
Да ли се за Велику Госпојину пости?
Успење Пресвете Богородице један је од пет Богородичиних празника, а претходи му двонедељни Госпојински пост.
Пост траје од 14. до 28. августа. На саму Велику Госпојину верници посте до јутарње литургије и причешћа, а како ове године празник пада у четвртак, оброк после службе може да буде мрсан.
Прочитајте још
Изузетак су године када празник пада у среду или петак – тада се и тог дана задржава посни поредак (риба, вино и уље) као израз поштовања према Богородици и црквеном устројству.
Подсетимо, овај празник се одвајкада сматрао празником жена и мајки, па је у народу обичај да се на њега не раде никакви велики послови нити започиње нешто ново.
Један од најлепших народних обичаја на Велику Госпојину јесте брање лековитих биљака и травчица, јер се верује да је њихово дејство тако још делотворније. Жене беру боровнице и лековите траве, верујући да ће оне донети здравље и благостање њиховим породицама. Посебно је важан босиљак, који се сматра божанском биљком. На Велику Госпојину, жене додају босиљак у јела како би заштитиле укућане од зла и призвале благослове Пресвете Богородице.
БОНУС ВИДЕО:
