Грађани се сами сналазе и најчешће их чувају у кућним апотекама, али осим на рок трајања пажњу треба обратити и на начин складиштења. То зависи све од врсте лека. Постоје лекови који се чувају на класичан начин, затворени у кутији, заштићени од светлости. Опет постоје и неки лекови који морају строго да буду заштићени од светлости, али свакако такви лекови долазе у тамним бочицама, најчешће стакленим.
И имамо лекове који се посебно чувају, на пример у фрижидеру, то су инсулини, то је оземпик, неке капи за очи, неки супозиторије, вагиторије, просто неке ствари које не трпе температуру већу од 5-6 степени. Процене говоре да само у домаћинствима у Београду има најмање 70 тона лекова са истеклим роком, каже фармацеут Урош Маричић.
Фото: Shutterstock
Када се они задрже у фиокама, постају фармацеутски отпад и неопходно је да се збрину на прописан начин. Пре свега треба да водимо рачуна када је тај рок трајања који је назначен на кутији. Наравно, неће сви лекови дочекати тај рок трајања, неке морамо да попијемо у року од 5 до 7 дана.
Али нека хронична терапија коју узимамо рецимо на месечном нивоу, морамо да поведемо рачуна да ли смо добили кутију лека којој рок истиче за 3 месеца, 4 месеца, годину дана. И просто када леку истекне рок трајања, треба да га на адекватан начин одложимо, однесемо у апотеку која прикупља фармацеутски отпад.
Опет не прикупља свака апотека фармацеутски отпад, то морамо да се распитамо, али оно што никако не смемо да радимо јесте да такве лекове пијемо зато што су просто небезбедни. Њима када истекне рок трајања, почињу да се распадају активне супстанце, помоћне супстанце, можда настане неки токсични продукт и просто ни у ком случају не бисмо требали да пијемо лек који је истекао у рок трајања, каже Маричић.
"Ако се лекови само баце, опасне супстанце улазе у земљиште и водотокове"
Ако се лекови баце, опасне супстанце улазе у земљиште и водотокове. На тај начин загађују животну средину, а уколико се спаљују без контроле, ослобађају и штетне материје. Ти разградни продукти како могу лоше да утичу на нас, тако утичу лоше и на животну средину, а опет нам се кроз неке те екосистеме могу и вратити назад. Свакако загађујемо и земљиште, и воду, и ваздух, а опет некако то увек уђе у неки други живи организам, ти распадни продукти, и просто није здраво и није еколошки.
Решење постоји. Закон јасно предвиђа да грађани лекове предају у апотеку која их потом прослеђује овлашћеним фирмама за збрињавање. Лекове које прикупимо у апотекама складиштимо на једно место и постоје дани када се фармацеутски отпад преузима од стране тих неких компанија и добављача и они после тај отпад возе на уништавање у фабрике.
Фото: Профимедиа
Лекови се уништавају на високим температурама и мислим да је та фабрика тренутно у Аустрији. Стручњаци саветују да лекове не бацамо, већ да редовно проверавамо њихов рок и по истеку их предамо у апотеку.|
Лекови често завршавају у контејнерима и канализацији, а процене говоре да само у домаћинствима Београда има око 70 тона овог опасног отпада. Стручњаци упозоравају да лекове не треба бацати, већ их по истеку рока предати апотеци – јер у супротном завршавају тамо где им није место, у средини у којој сви живимо.
(РТВ Маг)
