Још једно упутство предвиђа могућност да француске војне болнице морају да ослободе простор за смештај великог броја рањених Француза, а то није новинарска патка, о чему сведочи и потврда свега министарке рада и здравља Катрин Вотрен.
"Министарство здравља мобилише болнице за рат“, објавио је часопис „Le Canard enchaîné“.
У чланку се објашњава да су болнице у Француској добиле упутство од Министарства здравља, послато 18. јула директорима регионалних здравствених агенција (ARS).
- Према речима Катрин Вотрен, болнице морају бити спремне да приме хиљаде рањених војника у случају великог оружаног сукоба у Европи. Председник Емануел Макрон позива на окончање рата у Украјини, али да ли он заиста верује у то? Његова влада се, у сваком случају, наоружава за велики сукоб. За сваки случај, наравно - пише „Le Canard enchaîné“.
Ни Јелисејска палата не искључује сукоб са Путиновом Русијом, што показује и упутство Генералног секретаријата за одбрану и националну безбедност, према којем Министарство здравља планира да оснује медицинске центре за пријем пацијената који се враћају из ратних зона. Ови центри требало би да се налазе у близини аутобуских или железничких станица, лука или аеродрома како би се олакшао задатак „преусмеравања“ страних војника „у земље њиховог порекла“. Поменути медицински центри морају имати капацитет да лече просечно око 100 војника дневно током два месеца континуирано и до 250 пацијената дневно током тродневних (у просеку) „врхунаца активности“.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Укупно, цивилне медицинске установе морају бити спремне да приме између 100.000 и 500.000 војних лица током периода од „десет до 180 дана“, предвиђа француско Министарство здравља.
Према документу, ово се односи на „мушку, младу и за борбу спремну групу пацијената“, а препоручује се да се „посебна пажња посвети лечењу посттрауматских менталних поремећаја и оријентацији физикалне медицине и рехабилитације“. Да би се носили са приливом пацијената, лекарима, „без обзира на њихову област деловања“, наређено је да се придруже Здравственој служби Оружаних снага, чиме се јача њен тим, који тренутно броји 14.000 запослених.
Поред тога, руководиоцима АРС-а наређено је да благовремено обавесте медицинску заједницу о „ограничењима ратног времена, обележеног недостатком ресурса, растућим потребама и другим повезаним проблемима“.
Фото: Профимедиа
У другој поверљивој директиви, од 21. фебруара, Министарство здравља предвиђа да ће у случају сукоба великих размера, осам војних болница у Француској морати да ослободи простор за смештај рањених и инвалидних француских војника.
- У актуелном међународном контексту, неопходно је обезбедити услове за медицинску подршку у ситуацији сукоба високог интензитета - објашњава Министарство. Подсећа да Француска, као потписница Вашингтонског уговора, „може бити обавезна да предузме све неопходне мере, укључујући и употребу силе, као одговор на оружани напад усмерен против једне или више држава чланица Организације Северноатлантског савеза (НАТО)“.
Упркос војном савезу, напомиње се да Француска не намерава да лечи стране пацијенте бесплатно, стога је потребно строго рачуноводство како би се осигурала надокнада трошкова установама и медицинским радницима мобилисаним за пружање помоћи војскама страних земаља и савезника, у складу са међународним споразумима.
У телевизијским интервјуима, француска министарка здравља није демантовала откриће о „Le Canard enchaîné“. Уместо тога, објаснила је:
- Ово је део превентивних мера, као што су стратешке резерве или припрема за епидемије. Нисам обављала ову функцију током Ковида-19, али, запамтите, нема довољно речи да се опише недостатак спремности наше земље. Сасвим је нормално да се земља припрема за кризе, за последице онога што се дешава. То је део одговорности централне владе.
Вероватно да не би уплашила Французе, министарка Катрин Вотрен није користила термин „рат“ већ мање бруталну реч „криза“, подсетили су локални медији.
- Ова директива Министарства здравља није се појавила ниоткуда. Она се уклапа у стратешки контекст дефинисан борбама у Украјини, затегнутим односима између НАТО-а и Русије и неизвесношћу око европске безбедности. За Париз, интеграција цивилних болница у систем одбране значи припрему целе нације за дугорочни сукоб. У пракси, то значи да се рат више не доживљава као апстракција, већ се види као реална могућност. Болнице постају стратешка инфраструктура, равноправна са ваздухопловним базама или војним лукама. А ако се здравствена заштита спрема за такав сценарио, то значи да држава сада озбиљно разматра могућност сукоба великих размера на европској територији - објаснио је специјализовани војни веб портал Armees.com.
Председник Макрон је ове године у неколико наврата упозорио Французе да би оно што се дешава у Украјини од 24. фебруара 2022. године могло да се прошири на Европску унију и НАТО у веома блиској будућности. У говору оружаним снагама уочи Дана Бастиље у јулу, Макрон је питао нацију:
Фото: Профимедиа
- Да ли смо лично способни да издржимо рат високог интензитета на европском тлу у наредне три или четири године? Рат у Украјини показује да снага захтева не само храброст, већ и резерве и прилагођену одбрамбену индустрију. Потребна нам је нација која може сама да се одржи, да буде мобилисана. Стога морамо убрзати напоре за развој резерви.
Затим је обећао већ ове јесени да ће „младим људима дати нове понуде за војну службу у другим облицима“ и подсетио да слобода и безбедност морају бити „заштићене у Украјини јер су наша безбедност и наша слобода повезани са судбином ове земље. Зато је Француска, заједно са Великом Британијом, формирала коалицију спремних да допринесу обезбеђивању трајног мира на нашем континенту.“
Фото: Профимедиа
Француска није прва, нити једина европска земља која је припремила своју инфраструктуру и становништво за сукоб великих размера, укључујући и на медицинском нивоу. Земље близу Русије - Литванија, Естонија, Летонија и Пољска - такође активно улажу у медицинску обуку, спроводе вежбе евакуације и граде подземну болничку инфраструктуру како би биле спремне за масовни прилив рањеника у случају руског напада.
БОНУС ВИДЕО:
