Део одбране у кривичном поступку због Томпсонове терасе биће и вештачење у којем вештак указује на погодовање и кривична дела.
Тврди да је Томпсон купио власништво станара без њихове сагласности.
Битка око најпознатије терасе у држави – оне на коју право власништва полажу и певач Марко Перковић Томпсон и власници станова у згради на којој се тераса налази – добила је кривични наставак у виду подизања оптужнице против Бранка Миодрага, представника сувласника, новинарке Данке Дерифај и сниматеља Петра Јањића због наводног незаконитог уласка у приватни простор.
Фото: Профимедиа
Како пише хрватски портал "24сата", одбрана ће тврдити да је Миодраг власник дела терасе, као и сви остали сувласници у згради, да су се задржавали на том делу, а у доказни материјал биће укључено и вештачење судског вештака Ивана Мартића из августа 2024. године, које се простире на 34 стране. То вештачење наручио је Миодраг пре него што је оптужница подигнута. Мартићев задатак био је да анализира документацију и све дотадашње службене и правне радње и поступке. Сам вештак наводи да је вештачење спровео по истим стандардима као да га је наручио сам суд.
Прочитајте још
Како је први писао Национал, Мартић великим црвеним подебљаним словима напомиње да копија грађевинске дозволе нема ни печат, ни потпис, нити било какву службену оверу. Према главном пројекту, тераса и "надоградња" део су посебне целине, тј. Миодрагове зграде, али он то није затекао приликом прегледа објекта – већ само спорну терасу. Након тога, Мартић наводи да ће свесно дискредитовати градске службе, јер "нема избора због непобитних чињеница".
- Од ископа темеља предметног објекта постоје докази и евиденција да су све јавне службе и службеници били упознати с чињеницом да се гради мимо и противно издатој грађевинској дозволи – како на предметној парцели, тако и касније на суседним северним парцелама. Постојеће пријаве и непоступања државних органа нису предмет овог поступка, али су основни узрок тренутног стања - наводи Мартић у налазу.
Фото: Профимедиа
Преварени станари?
Мартић даље пише да су први купопродајни уговори склопљени још 1999. године и да су купци морали, преко овлашћених лица или лично, да примете да се не гради у складу са грађевинском дозволом. Затим детаљно анализира радње инвеститора. Објашњава да су склапањем уговора купци постали власници и да је све што се касније дешавало – мимо дозвола, без сагласности и знања сувласника – ушло у њихово власничко право и да је правно неважеће. То је значајно, јер је Томпсон терасу купио десет година касније.
Такође, према мишљењу вештака, фактичко стање у подели површина не слаже се са документом о етажирању, а део документације је, по његовој оцени, израђен накнадно.
- Уколико постоји комплетан етажни елаборат са приказаним уделима и графичким прилозима (нацртима), молим да се достави ради увида и допуне овог мишљења – иако сумњам да постоји. На крају крајева, доступни етажни елаборат са нацртима не одговара уписаном стању у земљишним књигама, за које без икакве сумње могу рећи да представља погодовање и злоупотребу службеног положаја особе која је то дозволила да се упише као фактичко и легално стање - пише Мартић.
Фото: РТЛ принтскрин
Тврди и да је документ о управљању заједничким деловима зграде фалсификован, и да се кров зграде не може ретроактивно представити као нечије приватно власништво. Такође, сматра да је бесправна надоградња терасе представљена као легитимна. Према његовим тврдњама, Томпсон је тај део „купио“ након што су сви остали сувласници већ купили станове – и тиме постали сувласници крова. Куповина се, наводи, десила без њихове дозволе, што значи да је неко продао њихову заједничку имовину Томпсону без њихове сагласности.
Сумњиви печати?
Занимљив је и део Мартићевог налаза у којем анализира печате на једном од накнадно израђених уговора о власништву над заједничким деловима зграде.
- Овера једног од тих уговора, коју је у покушају стицања власништва користило лице с личним интересом, представља доказ колико је бесрамно и безобзирно спроведен покушај да се спроведе незаконита процедура отуђења заједничке имовине. Сваки логичан и доказив коментар иде у прилог сумњи у веродостојност те овере. Ако је овера урађена уз депонирани потпис, зашто није идентична свим осталим, већ користи стари печат из 1990-их који више није у употреби у датом периоду овере?
Мартић предлаже и проверу десетак овера пре и после спорне овере, да би се утврдило да ли је она евентуално настала под ванредним околностима (нпр. нестанак струје, па је коришћен ручни жиг). Наводи да не постоје подаци о дигиталном потпису и да нису јасно назначени трошкови овере, иако је то 2003. године већ био стандард. Такође, примећује да се користе две различите врсте печата истог јавног бележника, што изазива додатну сумњу и тражи проверу њихове веродостојности.
Фото: Профимедиа
Реакција Томпсоновог адвоката
Томпсонов адвокат, Марко Вишић, раније је за 24сата изјавио да се не боје овог вештачења јер га је наручио Бранко Миодраг.
- Свака страна у поступку може да наручи десет својих вештачења и приложи их као доказе. Али по закону, једино релевантно вештачење је оно које наручи суд, од независног судског вештака. Такво вештачење још није спроведено јер се поступак одужио – управо зато што је господин Миодраг тражио изузеће суда, што му је одбијено - рекао је Вишић.
(Еспресо)
БОНУС ВИДЕО:
