Његова светост Патријарх српски Павлерођен је на данашњи дан, а умро је 15. новембра 2009. године. Сахрањен је, по сопственој жељи, у порти манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у Раковици.
Сахрана патријарха Павла
Погребна поворка са посмртним остацима патријарха Павла стигла је нешто пре 13 часова у Раковицу, након служења опела на платоу испред Храма Светог Саве. Помен на гробу служили су васељенски патријарх Вартоломеј и митрополит црногорско -приморски Амфилохије са архијерејима и свештенством, а прочитана је порука патријарха Московског и сверусије Кирила. Ковчег с телом патријарха Павла положен је поред гроба патријарха Димитрија, који је на челу Српске православне цркве био од 1920. до 1930. године.
Патријарх Павле, по сопственој жељи, сахрањен је на манастирском гробљу, а у припреми његове вечне куће учествовало је и сестринство манастира и грађани Раковице.
Фото: Профимедиа
Сахрани српског патријарха присуствовали су, уз највише црквене великодостојнике СПЦ и других православних цркава, тадашњи сам врх Србије. Дуж трасе којом се кретала погребна поворка, од Храма светог Саве, као и испред манастира у Раковици, многобројни верници и други грађани одали су последњу пошту српском патријарху. На испраћају и сахрани патријарха Павла било је више од 600.000 људи, а скуп је протекао достојанствено и без иједног инцидента.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Патријарх васељенски Вартоломеј и чувар трона Српске православне цркве митрополит Амфилохије служили су, са епископима и свештенством, опело на платоу испред Храма Светог Саве у присуству неколико стотина хиљада грађана.
"Патријарх Павле, духовни вођа, неуморни заступник и чувар своје цркве и добри пастир свога рода већ је прибројан својим незаборавним претходницима", рекао је васељенски патријарх на опелу испред Храма Светог Саве. Иако ситан и слабашан телом, како је рекао патријарх Вартоломеј, био је гигант по начину размишљања и духу, подигао је терет крста и страдања српског народа у искушењима последњих година и био израз његовог јединства.
Фото: Профимедиа
Молитву за покој душе патријарха Павле саслуживали су и поглавари других православних цркава, патријарх Румунске православне цркве Данило, архиепископ Албанске православне цркве Анастасиос и митрополит Православне цркве чешких земаља и Словачке Христифор. У саборној молитви поглавару СПЦ учествовали су и митрополити Руске православне цркве, мински и слуцким Филарет, Јерусалимске патријаршије Исахије, Александријске патријаршије Петар и Грузијске патријаршије митрополит Герасим, а у име Атинске и Кипарске архиепископије митрополити Еласоноса Василије и Пафоса Георгије.
Испред храма,на платоу су, између осталих, биле и државне делегације Русије, Грчке, Ватикана, Кипра, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других земаља.
Фото: Профимедиа
Литургији у Саборној цркви 2009. године, присуствовали су, поред великог броја верника, архијереји Српске православне цркве и бројни државници, високе црквене и верске делегације из земље и иностранства. Плато испред Патријаршије и Саборне цркве, као и околне улице, били су пуни грађана који су у миру пратили литургију.
Последњи дани патријарха Павла
- За време боравка његове светости, на ВМА је подигнута мала црквица у којој је боравио када год је могао. Једног дана, у току празника, мој задатак требало је да буде да га одведем у цркву. Ипак, нашла сам се пред тескобом коју је, без речи, успео да реши само он - рекла је Мара.
Како истиче, патријарх Павле је осећао друге око себе, тачно је знао како да другима олакша муке.
- Требало је да га пресвучем, ставим у колица и спустим доле у црквицу. Међутим, мени је било толико жао да га у таквом стању померам јер је заиста био немоћан и болестан. Била сам у жестокој дилеми како да одлучим да га не одведем у цркву када је то човек који је цео живот посветио вери и молитви. У тој својој дилеми пришла сам кревету и нисам ни изговорила целу реченицу, а он, увек је знао са којим мислима долазим код њега - истиче ова медицинска сестра.
Пре него је умро, Мара је пришла патријарху и почела да прича. Пришла му је и поставила питање, а онда је он изговорио последње речи.
- Ваша светости, помозите ми у намери да решим своју дилему. А он је рекао само: "Немојте ме, Маро, уморан сам". То је било последње, уследио је крај - наводи медицинска сестра последње речи 44. поглавара Српске православне цркве.
Патријарх Павле заувек је склопио очи тог 15. новембра 2009. године. Имао је 95 година.
Док је био на самртној постељи имао је 2 жеље:
- Није хтео да се омрси ни кад је био на самртној постељи, рекао болничком особљу да му не дају мрсну храну иако су они сматрали да би храна могла да га ојача.
- Желео да у припреми његове вечне куће учествовало је и сестринство манастира.
Жеље су му биле услишене.
