На последњој страни данашњег пасоша Републике Србије налазе се две кључне реченице које сажимају основне информације о његовој сврси и начину коришћења. Овај документ не служи само за прелазак граница – он је доказ идентитета и држављанства док се борави у иностранству.
- Овај пасош служи његовом носицоцу за путовање у иностранство, као
Фото: Схуттерстоцк
и за утврђивање његовог идентитета и држављанског статуса током боравка у иностранству. Носилац пасоша је дужан да нестанак пасоша без одлагања пријави надлежном органу за издавање путних исправа и виза, а у иностранству, најближем дипломатском или конзуларном представништву Републике Србије, које је у обавези да носиоцу пасоша пружи конзуларну помоћ и заштиту, наведено је на последњој страни пасоша РС.
Прочитајте још
Како је то изгледало некада: пасош бивше Југославије
За разлику од данашњих уопштених напомена, пасош некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) садржао је прецизно дефинисана правила. У њему је било истакнуто чак 11 тачака које су одређивале права и обавезе носиоца пасоша. Те смернице нису остављале простор за тумачење – све је било стриктно одређено:
- Југославенски држављанин може имати само један пасош исте врсте.
- Особа која путује у земље за које је потребна виза дужна је прибавити визу.
- Забрањено је дати своју путну исправу другоме на послужење или се послужити туђом путном исправом као својом.
- Нестанак или губитак путне исправе у Југославији њен ималац је дужан да одмах пријави органу који је путну исправу издао или органу унутрашњих послова општине на чијем је територију пребивалиште те особе.
- Ко нађе туђу путну исправу дужан је одмах да је преда особи на чије име она гласи, или станици милиције, или најближем општинском органу управе надлежном за издавање путних исправа и виза.
- Особа којој је нестала путна исправа или која је изгубила путну исправу у иноземству, дужна је да то одмах пријави најближем дипломатском или конзуларном представништву Југославије, а по повратку у Југославију органу који је путну исправу издао или надлежном органу управе општине на чијем је територију њено пребивалиште.
- Особа која је отпутовала у иностранство на стални боравак дужна је да обавести о свом доласку у иноземство најближе дипломатско или конзуларно представништво Југославије, у року од 3 месеца по доласку у место сталног боравка.
- Особа која привремено борави у иноземству дужна је вратити се у Југославију у року важења путне исправе односно визе.
- Југославенски држављанин дужан је да чува свој пасош. Било какве исправке у пасошу, мењање фотографије и намерно оштећење или отуђење пасоша није дозвољено и кажњиво је.
- За време боравка у иноземству југославенски држављанин је дужан придржавати се закона земље у којој борави.
- За савет, правну помоћ и заштиту у свим случајевима треба у иностранству обраћати нашем дипломатско-конзуларном представништву.
- Иако је југословенски пасош у то време важио за један од “јачих” у несврстаном свету, ипак није омогућавао улазак у баш сваку земљу без претходног одобрења. На пример, за улазак у Албанију, Грчку, као и у поједине државе са посебним политичким режимима попут Израела, Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) или Демократске Народне Републике Кореје (Северна Кореја), биле су потребне посебне визе или дозволе.
Где се може без визе: данашњи домет српског пасоша
Данас је пасош Републике Србије рангиран међу јачим путним исправама у свету. Грађани Србије могу без визе да путују у око 140 држава, што пасош ставља на 35. место по снази у глобалном индексу путних докумената, казао је недавно генерални секретар Министарства спољних послова Србије, Душан Козарев.
Иако се слобода кретања чини већом него икада, и даље постоје земље које захтевају додатне процедуре. Ипак, у поређењу с прошлошћу, српски пасош данас пружа значајно веће могућности за путовања, како пословна тако и туристичка.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
