Матеја Кежман, један од најбољих нападача које је Србија дала, открио је детаље једне од најтеже­х фаза у свом животу. Током каријере наступао је за клубове као што су Партизан, ПСВ Ајндховен, Челси, Атлетико Мадрид, Фенербахче, Пари Сен Жермен и Зенит — али 2003. година му је донијела личну драму.

Фото: АТА имагес/А. Ахел

 

 

По Првој вести, 11. октобра 2003., регионална полиција у Холандији примила је дојаву да се спрема отмица Кежмана. Осумњичен је мушкарац од 59 година, српског порекла, из Арнема, који је наводно био у вези са криминалним групама са простора бивше Југославије. 

Иако је човек приведен и испитан, био је пуштен због недостатка доказа. Полиција је саопштила да ће истрага бити настављена. 



Кежман је недавно у емисији (Не)успех првака говорио о томе како је после тог догађаја живео у страху. Навео је да је имао обезбеђење седам до осам месеци. „Било је као да живиш у кавезу“ — рекао је. Уз обезбеђење, морао је да обавештава о сваком свом кретању — од тренинга, преко куповине, до путовања. 

Поред тога, Кежман је навео да је све почело када је пристигао у Амстердам, након утакмице са репрезентацијом. Два полицајца су му пришла, он је био исплашен и тражио адвоката, али су га уверили да је све у реду. Затем је превезен у полицијски комби и одведен у зграду где га је сачекао пријатељ који је објаснио шта се дешава. 

Тренер ПСВ‑а, Гус Хидинк, као и читав клуб, пружили су му пуну подршку.

Иако је план отмице спречен, Кежман је остао обележен тим догађајем. Испричао је да је после целе ситуације једва чекао да промени средину и одлучио да се пресели, јер није могао више да живи са страхом — „нећу тако да живим више“.