Ђорђе Вајферт је рођен 15. јуна 1850. године у Панчеву, у породици немачког порекла. Његова мајка Ана и отац Игњат били су Немци, католици. Вајфертов деда доселио се у Панчево почетком 19. века из Вршца, а пореклом су били из Горње Аустрије. Деда Ђорђе, по коме је индустријалац добио име, окушавао је срећу прво као трговац, а затим као пивар. Вајферт се школовао у Бечу, где је изучавао економију и пиварство. Након повратка у Србију, преузео је породичну пивару и унапредио је у једну од најмодернијих у региону. Иако није рођен у Београду, већи део свог живота, рада и утицаја везан је управо за Београд.
Гувернер Народне банке
Вајферт је био први гувернер Народне банке Србије (основане 1884), а касније и Народне банке Краљевине Југославије.
Под његовим вођством, банка је постала ослонац српске економије, а Београд – финансијски центар.
Увео је стабилан банкарски систем и помогао у јачању домаће валуте.
ФОТО: Википедија / НБС
Његова политика је допринела привредној стабилности Србије у периоду после ослобођења од Османског царства.
Седиште банке било је у Београду, што је допринело да град постане финансијски центар Србије.
Као први гувернер Народне банке, из Београда је водио финансијску политику која је утемељила модерни монетарни систем Србије.
Индустријалац и предузетник
Наследио је и проширио породичну пивару Вајферт у Панчеву, која је постала једна од најмодернијих у региону.
Са само 23 године, након што је стекао српско држављанство, захваљујући кнезу Михаилу Обреновићу, који се заузео за њега, Ђорђе је купио плац на брду Смутековац, данашњем Топчидеру, где је подигао пивару која ће постати Београдска индустрија пива – БИП.
Улагао је у рударство – посебно у руднике злата, угља и бакра, међу којима су познати рудници у Бору и Трепчи.
Био је један од пионира индустријског развоја Србије, спојио привреду и доброчинство.
Истовремено, већи део свог богатства је поклонио држави, науци и култури.
Визионар са јаким осећајем за опште добро
Вајферт није градио богатство само за себе, већ га је користио да развија Београд, Србију и будуће генерације.
Користио је свој успех да Београду и Србији остави трајно наслеђе.
ФОТО: Википедија / НБС
Његове инвестиције у индустрију и рударство биле су кључне за привредни напредак земље, са снажним утицајем и на Београд као економски центар.
Добротвор и мецена - подршка образовању и науци
Подржавао је уметнике, научнике и студенте.
Вајферт је донирао значајна средства Универзитету у Београду, посебно за развој природних наука, нарочито Рударско-геолошком факултету.
Финансирао је опремање лабораторија и школовање студената. Донирао је новац за стипендије чиме је подигао ниво научног рада у Београду.
Помагао је у оснивању и опремању различитих културних и образовних установа. Његове донације омогућиле су рад бројним културним установама. Подржавао је библиотеке и музеје.
Био је мецена уметника и научника.
За разлику од многих богаташа свог доба, своје богатство је великодушно давао за опште добро – што га је издвојило као узор.
Урбани развој и зграде
Улагао је у изградњу објеката и фабрика, чиме је допринео модернизацији града.
Његова зграда Народне банке и даље је једна од значајних грађевина у центру Београда.
У време његовог деловања, у Београду су подигнуте важне институције (као зграда Народне банке у улици Краља Петра), које и данас постоје и користе се.
Задужбине и заоставштина
Већи део свог богатства оставио је држави – део те имовине и данас користе установе у Београду.
У Београду постоји улица названа по њему, а његов лик се налазио и на новчаници од 1.000 динара (издања из 2001. и 2011).
Ђорђе Вајферт је био визионар и патриота, који је спојио предузетнички дух са друштвеном одговорношћу. Његов утицај на Београд је вишеслојан – кроз привреду, културу и образовање – и и даље се осећа у институцијама које је помагао и градио.
Вајферт је био успешан индустријалац, али и велики добротвор. Посебно се истакао као добротвор и подржавалац науке, образовања и културе.
Живео и радио у Београду све до своје смрти 1937. године. Својим радом у економији, образовању и добротворству трајно утицао на развој града и државе. Данас се сматра једном од најзначајнијих личности у економској и културној историји Србије.
Фото: град Београд
