Ова песма објављена је давне 1987. године на њиховом албуму "Анђели се досађују", а врло брзо се издвојила са истог као још један велики хит групе. Песма се и даље, после неколико деценија, слуша и пева са истим жаром.
Кроз песму је уткано много сете, а група је желела да овом нумером пошаље јасну поруку - колико су људи непотпуни без љубави. Песма говори о чињеници да је у усамљеном човеку увек "јесен", метафорично осликавајући колико му је у срцу пусто и празно, док је, за разлику од девојке за којом пати, код ње "пролеће".
Аки је у песми певао да ће, поред свега, ипак најлепшу нумеру отпевати управо тој девојци, док никад није откривено да ли је песма заправо посвећена некој особи, али је сигурно да се многи и те како проналазе у овим чувеним стиховима.
Текст песме:
Ма што да желим све је тако далеко
и сад ми жао све би опет поново
најљепшу пјесму теби би' пјевао
хеј, камо среце да сам пјеват' могао
Птице у бијегу тишина гради зидове
звони збогом ријечи казне Божије
те твоје усне опојне још увијек сањам
како су ме љубиле
Јесен у мени тугује
зашто сањам чемпресе
моје цесте не воде никуда
без тебе
Јесен у мени царује
а у теби прољеће
ни сунце не може
не може кроз облаке
хеј, рано моја, хеј
С киме сада путујеш
ма што да било, немој да ми тугујеш
најљепшу пјесму теби би' пјевао
хеј, камо среће да сам пјеват' могао
(Блиц)