милија је велику пажњу привукла својом појавом. Није јој одмах на почетку било јасно због чега људи желе да се фотографишу са њом.
- Неописиво је то речима. Велим, мислим да је наш организам на неки начин лимитиран колико емоција може пропустити и зато за све што је изнад тог лимита, човеку се чини да сања. И данас ми се понекад тако чини. Рецимо, дуго ми је требало након те победе да схватим зашто ме људи гледају, нисам живела ту популарност. Само бих повремено схватила да су ме вероватно препознали као победницу Евровизије. Па и данас ме млади новинари питају какав је осећај бити уписан у историју, а ја им не могу рећи како често не успевам схватити да се то стварно догодило. Често имам осећај да знам ту неку Емилију, једину хрватску победницу Еуросонга у историји, и гледам тај њен успех са стране, као да не ходам с њом укорак.
Фото:Принтскрин/Јутјуб/ Marko Tomasovic
- Одједанпут се сви желе фоткати с вама, посебно су нас волела деца и покушавала сам увек бити добре воље и испунити им жељу, иако сам понекад била страшно исцрпљена. Увек сам размишљала да је тај контакт том детету важан и да ће му испунити срце, да су фотка или аутограм најмање што могу учинити како бих им вратила сву љубав.
Емилија се осврнула и на период инфлације и какве су се песме тада тражили:
- Ех, кад су нам требале бити исплаћене тантијеме, у земљи је била она злогласна дневна инфлација. Зато је боље да се не присећам колико нам је новца појела, посебно будући да су тантијеме биле исплаћиване квартално. Од 1989. до маја 1990. имали смо статус победника Еуросонга и позивали су нас на наступе по свим водећим телевизијским емисијама у Европи. У то смо време солидно зарађивали, путовали смо, наступали, склапали неке уговоре, у наше су име преговарали наши швајцарски менаџери, све је изгледало феноменално. Швајарци су нас питали какву музику желимо изводити, ми се изашњавамо за музички стил између група Роxетте и Еурyтхмицс. Сложили су се с тим и понудили нам да потраже ауторе који ће за нас писати песме, па нам је две песме написао Пер Гессле из групе Роxетте. За аранжера су нам доделили човека који је радио с Боwиејем и Тином Турнер. Отишли смо у студио, преселили на неко време у Швајцарску како бисмо снимили албум. Први наш сингле био је пред објављивањем, али почео је рат. Моји родитељи и брат беже пред гранатама у подрум и ми бисмо требали свету бити представљени као југославенски хит бенд? Нисмо то могли и све је стало.