milija je veliku pažnju privukla svojom pojavom. Nije joj odmah na početku bilo jasno zbog čega ljudi žele da se fotografišu sa njom.
- Neopisivo je to rečima. Velim, mislim da je naš organizam na neki način limitiran koliko emocija može propustiti i zato za sve što je iznad tog limita, čoveku se čini da sanja. I danas mi se ponekad tako čini. Recimo, dugo mi je trebalo nakon te pobede da shvatim zašto me ljudi gledaju, nisam živela tu popularnost. Samo bih povremeno shvatila da su me verovatno prepoznali kao pobednicu Evrovizije. Pa i danas me mladi novinari pitaju kakav je osećaj biti upisan u istoriju, a ja im ne mogu reći kako često ne uspevam shvatiti da se to stvarno dogodilo. Često imam osećaj da znam tu neku Emiliju, jedinu hrvatsku pobednicu Eurosonga u istoriji, i gledam taj njen uspeh sa strane, kao da ne hodam s njom ukorak.
Foto:Printskrin/Jutjub/ Marko Tomasovic
- Odjedanput se svi žele fotkati s vama, posebno su nas volela deca i pokušavala sam uvek biti dobre volje i ispuniti im želju, iako sam ponekad bila strašno iscrpljena. Uvek sam razmišljala da je taj kontakt tom detetu važan i da će mu ispuniti srce, da su fotka ili autogram najmanje što mogu učiniti kako bih im vratila svu ljubav.
Emilija se osvrnula i na period inflacije i kakve su se pesme tada tražili:
- Eh, kad su nam trebale biti isplaćene tantijeme, u zemlji je bila ona zloglasna dnevna inflacija. Zato je bolje da se ne prisećam koliko nam je novca pojela, posebno budući da su tantijeme bile isplaćivane kvartalno. Od 1989. do maja 1990. imali smo status pobednika Eurosonga i pozivali su nas na nastupe po svim vodećim televizijskim emisijama u Evropi. U to smo vreme solidno zarađivali, putovali smo, nastupali, sklapali neke ugovore, u naše su ime pregovarali naši švajcarski menadžeri, sve je izgledalo fenomenalno. Švajarci su nas pitali kakvu muziku želimo izvoditi, mi se izašnjavamo za muzički stil između grupa Roxette i Eurythmics. Složili su se s tim i ponudili nam da potraže autore koji će za nas pisati pesme, pa nam je dve pesme napisao Per Gessle iz grupe Roxette. Za aranžera su nam dodelili čoveka koji je radio s Bowiejem i Tinom Turner. Otišli smo u studio, preselili na neko vreme u Švajcarsku kako bismo snimili album. Prvi naš single bio je pred objavljivanjem, ali počeo je rat. Moji roditelji i brat beže pred granatama u podrum i mi bismo trebali svetu biti predstavljeni kao jugoslavenski hit bend? Nismo to mogli i sve je stalo.
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
