У друштву које идеализује родитељство, Владета Јеротић је имао храбрости да каже оно што многи осећају, али не признају: „Не постоји родитељ који једнако воли сву децу.“ Ова реченица није оптужба, већ позив на искреност – према себи, према деци, према породици.
Јеротић је говорио да родитељска љубав није равномерна, јер свако дете носи другачију енергију, карактер, рањивост. Неки родитељи се више повежу са дететом које им личи – физички, психички, чак и темпераментно. То не значи да друго дете није вољено – већ да је емоционална повезаност сложенија него што се приказује.
Фото: Профимедиа
Кроз деценије рада као психијатар и психотерапеут, Јеротић је истицао да:
- фаворитизам постоји, али често несвесно
- мајке и очеви не воле децу „по правилу“, већ по осећају
- искреност у породици почиње признавањем тих нијанси
Прочитајте још
Фото: В. Данилов
Родитељство није савршенство – оно је процес учења, прилагођавања и суочавања са сопственим емоцијама.
Ако сте родитељ, не морате да се борите за „равнотежу“. Важно је да сваком детету пружите оно што му треба, чак и ако то значи да љубав изгледа другачије. Јеротић нас учи да искреност лечи више него илузија једнакости.
Владета Јеротић није желео да руши идеале – већ да нас приближи стварности. Родитељска љубав је дубока, али није увек симетрична. И то је у реду. Јер права љубав не мери се количином – већ присуством, пажњом и разумевањем.
БОНУС ВИДЕО:
(Крстарица)
