Сада је немачки историчар Јирген Матеус, уз помоћ вештачке интелигенције и архивских истраживања, идентификовао убицу и тачно утврдио где и када је злочин почињен.
Масакр у Бердичиву, не у Виници
Према резултатима истраживања објављеним у угледном часопису Zeitschrift für Geschichtswissenschaft (Часопис за историјску науку), егзекуција се одиграла 28. јула 1941. године, највероватније у раним поподневним сатима, у цитадели града Бердичива у данашњој Украјини. Град, удаљен 150 километара југозападно од Кијева, вековима је био значајан центар јеврејског живота
Масакр је спровела специјална јединица „Еинсатзгруппе Ц“, која је имала задатак да „очисти“ регион од Јевреја и партизана уочи Хитлерове посете.
Међу њима је био и Јакобус Онен, наставник француског, енглеског и физичког, рођен 1906. у немачком селу Тихелварф, недалеко од холандске границе, преноси Гардијан.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Идентификација уз помоћ вештачке интелигенције
- Процес је био постепен – традиционално копање по прашњавим архивама, неочекиване среће, допринос колега и пионирски рад волонтера из Белингкета - објаснио је Матеус.
Волонтери су, на основу фотографија из породичне архиве, уз помоћ вештачке интелигенције упоредили лик Онена са војника на чувеној слици.
- Подударност је изузетно висока у процентима које алгоритам показује - рекао је Матеус, додајући да историјске фотографије отежавају постизање апсолутне сигурности као у савременим форензичким анализама.
Упркос томе, снажна физичка сличност и обимни индиректни докази навели су га да објави налазе. „Ово није чаробни метак – то је само један алат међу многима. Људски фактор остаје кључан“, нагласио је историчар.
Фото: Википедија/јавно власништво
Ко је био Јакобус Онен
Онен се придружио нацистичкој партији још пре него што је Хитлер дошао на власт 1933. године. Потицао је из образоване породице и у младости је волео путовања и учење језика. „А онда долази његово распоређивање на исток и, очигледно, ево га ту где стоји“, рекао је Матеус. „Мотивација је једно од најтежих питања. Мислим да је позу заузео да би оставио утисак.“
Онен никада није унапређен изван нижег чина и погинуо је у борби у августу 1943. године.
- Учешће у таквим убиствима сматрало се подразумеваним и није доносило никакве додатне поене у тим јединицама смрти - закључио је Матеус.
Фото: Профимедиа
Масакри на источном фронту
У својој књизи Герахмте Геwалт (Уоквирено насиље), Матеус анализира фото-албуме које су Немци правили на источном фронту, укључујући и фотографије масакра у Бердичеву. Од око 20.000 Јевреја у Бердичеву пре доласка Немаца 1941, само 15 је остало почетком 1944. године. Матеус истиче да су овакве фотографије сматране „трофејима“ са масовних егзекуција цивила и да разбијају мит да је немачко становништво било неупућено у геноцид који се спроводио у њихово име.
- Ове масовне егзекуције у овом формату трајале су до последњег дана немачке окупације на истоку - рекао је Матеус.
- Мислим да је ова фотографија подједнако важна као и фотографија капије у Аушвицу, јер нам показује непосредну конфронтацију између убице и убијеног.
Потрага за идентитетом жртве
Матеус сада покушава да идентификује човека са фотографије у оделу, у сарадњи са украјинским колегом Андријем Махалетским, користећи совјетске архиве локалних заједница. Он истиче да вештачка интелигенција може помоћи ако се пронађу упоредиве фотографије. Ипак, задатак је тежак, јер док су нацисти детаљно бележили имена депортованих из западне Европе, већина жртава са истока остала је анонимна осам деценија касније.
- Било је више од милион жртава у окупираној Совјетском савезу. Већина њих је непозната, баш као што су починиоци желели - додаје Матеус.
БОНУС ВИДЕО:
