Краљ Милан Обреновић био је човек противречности: волео је европски сјај и био је љубитељ импресионистичке уметности, али је био растрзан између личних страсти и тешких политичких одлука. Његов брак са енергичном и харизматичном Краљицом Наталијом Кешко био је буран, испуњен свађама, преварама и издајама. Та лична драма кулминирала је 1888. године, када је Милан одлучио да се разведе.
Фото: Википедија
Развод као политички удар
Развод краљевског пара у то доба није био само приватна ствар, већ прворазредни државни и верски скандал. Миланова одлука да развргне брак са Наталијом изазвала је општи револт, посебно због краљичине популарности у народу. Међутим, прави проблем настао је у тренутку када је Милан тражио од Цркве да формално поништи њихов брак.
Митрополит београдски, Михаило Јовановић, чврсто се супротставио краљевој намери, одбијајући да одобри црквено поништење брака. Михаило је сматрао да је развод морално недопустив и да би био катастрофалан преседан за народ.
Изопштење из вере и казна
Краљ Милан, не трпећи опирање ауторитета, реаговао је брутално. У свом бесу, није се устручавао да покрене прогон Митрополита, што је довело до његовог протеривања (у Швајцарску, а потом у Русију). Иако је Сабор СПЦ под притиском касније формално развео пар, сукоб са Црквом је оставио неизбрисив траг.
Прочитајте још
Фото: Википедија
Као кулминација свих његових екстраваганција, личних грешака и сукоба са духовним вођама, Краљ Милан је доживео политичко и морално проклество. Иако није увек био формално изопштен у класичном смислу, његов сукоб са Митрополитом и јавно коцкање створили су му репутацију "владара без Бога". Овај скандал натерао га је да абдицира 1889. године, а изопштење из вере сматрано је највећом, симболичном казном за његово понашање.
Прича о Краљу Милану је сведочанство о томе да у Србији личне страсти владара увек наилазе на непремостиву препреку у виду моралног закона и Цркве.
(Лепоте Србије)