Да се није догодио крвави масакр у Основној школи "Владислав Рибникар", данас би Мара Анђелковић са својим пријатељима и породицом славила свој шеснаести рођендан. Нажалост, данас уместо осмеха, балона и торте, њени најближи пале свећу на њеном гробу...
Мара је, подсетимо, била једно од деветоро деце чији су животи угашени у незапамћеном масакру који је починио њихов школски друг, ученик тада седмог разреда. Кобног јутра, ушао је у школу са пиштољем свог оца, и по списку који је раније направио, кренуо да га "спроводи" у дело. Најпре је усмртио чувара Драгана Влаховића, а потом децу која су му се нашла на путу. Међу онима које је убио била је и Мара, дете које је ширило доброту, увек насмејана, пуна планова.
- Данас би моја Мара напунила 16 година. Туга и бол који осећамо твојим одласком је неизречива, знај да те волимо где год да си - написала је данас Марина мајка, Драгана на својим друштвеним мрежама.
Фото: Н. Скендерија
Иначе, Марина мајка Драгана једном приликом на једном од рочишта у суду говорила је о последњем сусрету са ћерком и тог дана цела судница је плакала заједно са њом.
Прочитајте још
- Сваког јутра када устанем, питам се да ли је ово стварност. Сломљена сам и мислим да се никада нећу саставити, нити да ћу икада бити оно што сам била. Тог 3. маја, Мара је устала пре него што сам је пробудила, намештала је косу јер су тога дана требали да имају сликање у школи. Помагала сам јој, али је рекла "не умеш, само си покварила". Тако сам је испратила, нисам је ни пољубила - испричала је Драгана тада.
"Није смело да се деси да јој бирам слику и сандук"
Средњу ћерку Мару, без које су остали тога дана, Драгана је описала као веома способну и сналажљиву, што јој је будило веру да је она добро, чак и док је сатима стајала испред школе у нади да ће изаћи, чак и када су сва друга деца и родитељи отишли својим кућама.
- Отишла сам испред школе. Не знам колико хиљада пута сам позвала Марин број, на који се нико није јављао. Веровала сам да је унутра, да даје исказ, а супруг и старија ћерка отишли су да је траже по болницама. Сатима сам стајала испред. Мислим да сам на крају остала сама. Тада ме је позвао супруг Бранко, рекао је "вести су катастрофа". Говорила сам да није могуће, пала сам на земљу и молила га да ми каже да није тако. Бацила сам телефон што даље од себе, јер нисам могла да поднесем то што чујем - открила је несрећна жена како се осећала у тренутку када је примила најстрашњију вест коју један родитељ може да добије.
Фото: Н. Живановић
Како је навела, и после сазнања да њено дете није у школи, иако је пала ноћ, одбијала је да оде кући.
- Све је то тако погрешно, није смело да се деси да ја њој бирам слику и сандук. Изабрала сам да је обучемо у хаљину коју смо заједно купиле месец дана раније, а коју није стигла никада да носи. Када сам је видела у мртвачници, изгледала је као да спава, али је била хладна. Мислим да сваки дан поново умрем и да се поново вратим - рекла је Драгана Анђелковић током потресног сведочења, а њен супруг Бранко описао је и како је док је Драгана чекала испред школе обилазио болнице у нади да ће је пронаћи негде и да му се свет срушио у тренутку када му је полиција саопштила најстрашније вести.
- Ујутру седнем, скувам кафу, разговарам са Маром. То ме држи и носи кроз живот. Ја бежим од реалности и прихватио сам да се ми само физички не виђамо - рекао је Бранко Анђелковић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
