Кардиоваскуларне болести остају међу главним узроцима смрти у Србији - сваке године односе више од 56.000 живота. У просеку, свакодневно више од 140 грађана умре од болести срца и крвних судова, чиме се Србија сврстава међу земље са високим ризиком. Ипак, чак до 80 одсто превремених смрти могло би да се спречи уз ране прегледе, квалитетно лечење и промене животних навика, а физичка активност у томе има пресудну улогу, истакао је фитнес тренер и мастер проф. спорта и физичке културе Милан Зарић.
Нажалост, статистике у Србији показују да свега око пет одсто људи редовно тренира.
- Редовно кретање је најбоља превентива за здравље срца, али и за целокупно физичко и ментално здравље. Умерена физичка активност значи да покрећемо тело довољно да срце и плућа раде јаче, али не до исцрпљености. Можете разговарати док вежбате, али не и певати. То је најједноставнији тест да знате да сте у оптималној зони напора - наводи тренер.
Које вежбе и колико?
Према његовим речима, за здравље срца најкорисније су аеробне активности, као што су брзо ходање, трчање, бициклизам или пливање, јер подстичу рад срца и крвних судова, док тренинг снаге помаже да се одржи мишићна маса, телесна тежина и стабилан крвни притисак.
- Идеално је комбиновати три врсте тренинга: аеробни, вежбе снаге и истезање. На тај начин постиже се равнотежа између издржљивости, снаге и покретљивости. Активности попут јоге и пилатеса додатно доприносе смањењу стреса и побољшавају опште стање организма - објашњава Зарић.
Прочитајте још
Светска здравствена организација препоручује да одрасле особе буду физички активне најмање 150 минута недељно кроз умерено аеробно вежбање или 75 минута недељно кроз интензивно, уз вежбе снаге најмање два пута недељно.
- Квалитет вежбања, правилна техника и постепено повећавање оптерећења играју кључну улогу у постизању дугорочних бенефита за здравље срца - наглашава он.
Како почети?
За оне који воде седелачки начин живота, Зарић поручује да је најважније - почети, макар и скромно.
- Пењање степеницама уместо лифта, шетња после оброка, кратке паузе за истезање или три пута по десет минута лагане шетње дневно, све то већ прави разлику. Када се активност понавља из дана у дан, она постаје део рутине, а тада долази и мотивација. Активност не мора да буде компликована ни напорна, довољно је да буде редовна - каже тренер.
Истовремено упозорава да ни претеривање није пожељно, нарочито код особа које већ имају срчане тегобе.
- Знаци да сте претерали су бол у грудима, вртоглавица, прескакање срца или хронични умор. Физичка активност би требало да вас оснажи, а не исцрпи. Најважније је да слушате своје тело и будете свесни да вежбање доноси осећај енергије, а не исцрпљености - закључује Милан Зарић.
БОНУС ВИДЕО
