Хисаши Оучи претрпео је ужасне озледе као последицу нуклеарне катастрофе у Јапану у септембру 1999. године, тако што је плакао крв и кожа му се топила. Оучи је био одговоран за прочишћавање урановог оксида у нуклеарном постројењу за прераду горива у Токаимури са циљем производње горивих шипки за истраживачки реактор. Обичан дан на послу брзо се претворио у ноћну мору, пише Unilad.
Оучи и два сарадника случајно су покренули ослобађање радијације из неконтролисане нуклеарне ланчане реакције, узрокујући незамисливо уништење. Радници су планирали да улију уран у велику металну посуду, а Оучи је помагао колеги у опасном задатку. Након смртоносне и деструктивне грешке у прорачуну, штетна течност досегла је "критичну тачку", а Оучи је био тај који је поднео највећи терет ослобађања.
Након што је у почетку задобио опекотине, вртоглавицу и жестоко повраћао, није могао ни да предвиди агонију онога што се затим догодило. Након што је био изложен штетном зрачењу од 17 Сиверта, четири пута више од количине која се сматра смртоносном, интензитет Оучијевог бола само се погоршавао, а он је имао потешкоћа са дисањем. За поређење, радници захваћени експлозијом у Чернобилу 1986. били су изложени само 0,25 Сиверта.
Оучи је одмах превезен у Универзитетску болницу у Токију, где му је дијагностификован озбиљан пад белих крвних зрна те су му била потребна опсежна пресађивања коже и вишеструке трансфузије крви. Локални извештаји из времена инцидента забележили су да је "плакао крв" те да је очајнички молио лекаре да престану да га лече и избаве из беде. "Не могу више! Ја нисам заморче!", преклињао је. Ћелије његове коштане сржи почеле су да показују фрагментацију и лекари су приметили да није у стању да регенерише нове ћелије.
Две недеље после инцидента, Оучи више није могао да једе те је храну морао да добија интравенозно. Упркос свему томе лекари су успели да одрже Оучија у животу, чак и успешном реанимацијом када му је срце стало. На 83. дан, Оучијево тело коначно је отказало, а он је преминуо услед вишеструког отказивања органа, након што је готово три месеца патио у неописивом болу.
Прочитајте још
БОНУС ВИДЕО:
