Град су после троипогодишње окупације ослободиле снаге совјетске Црвене армије уз помоћ јединица Народноослободилачке војске Југославије у обимној акцији - Београдска операција.
Колико се зна, током ослобађања Београда погинуо је 2.944 припадника Народно ослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 960 бораца Црвене армије.
Операције ослобађања започеле су 12. и трајале су до 20. октобра, када су остаци немачких снага разбијени у граду, осим нешто притајених диверзаната који су такође убрзо онемогућени.
Акција ослобођања главног града Србије, и тада Југославије била је најбитнија војна акција у процесу ослобађања Југославије, између осталог и због чињенице да је заузимањем Београда од стране Црвене армије, односно снага НОВЈ, разрешено и питање даљег развоја догађаја унутар земље, односно политички расплет око потоње судбине Југославије.
Совјетска Црвена армија (од фебруара 1946. званично Совјетска армија) у Југославију је те 1944. ступила у складу са претходно постигнутим споразумум, септембра те 1944. у Москви, између совјетског лидера Стаљина и Јосипа Броза Тита.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Београд су Немци тада претворили у тврђаву, опредељени да га одлучно бране, између осталог из због извлачења њихових трупа са југа, из Грчке. Најважније им је међутим било заустављање даљег продора Совјета пут запада. Отуда су се њихове снаге одмах пошто је Београд ослобођен утврдиле у Срему где су жестоке вишемесечне борбе потом вођене до средине априла наредне 1945.
Београд се под немачком окупацијом током Другог светског рата налазио од априла 1941. до ослобођења октобра 1944. године. Због изузетног стратешког значаја, немачка Команда Југоистока односно потоња, од августа 1943. Армијска група Ф, била је смештена у Београду.
Ослобађење Београда октобра 1944. започело је тешким дејствима совјетске артиљерије на град, иначе знатним делом разорен како немачким бомбрадовањем априла 1941. тако и савезничким, још разорнијим, током 1944.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Заповедник совјетских ослободилаца био је генерал Владимир Жданов (1902 - 1964) док је снагама НОВЈ током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић (1913 - 1999).
Трупе Народноослободилачке војске Југославије на ободу града, на преилазе Жаркову и Чукарици, пристигле су до 14. октобра. Такође, током ноћи 13/14. октобра заузета је Авала, где се распоређује совјетска артиљерија.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Наредног послеподнева, 14. октобра, уследио је заједнички напад на Београд Црвене армије и снага НОВЈ, из четири правца.
Из правца Чукарице пут Савског пристаништа био је један смер наступања ослободилаца.
Бањица, Дедиње, Топчидер, ослобођени су током првог дана и ноћи, као и Дунав станица, на источном ободу урбане зоне. Већ тада поједине јединице НОВЈ и Црвене армије доспеле су до Славије и Мостара, односно простора данашње петље.
Друга колона наступала је од Топчидера на ужи центар, ка улици Краља Милана. Жестоке борбе вођене су на протезу улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле.
Једна групација ослободилаца надирала је од Бањице преко Дедиња према Крунској улици.
Четврта колона кретала се низ Булевар краља Александра пут Душанове улице на Дорћолу.
До здања Народног позоришта, на данашњем Тргу републике, ослободиоци допиру у поподневним сатима 16. октобра. Здање националног театра коначно је заузето током наредног дана.
Иначе жесток отпор немачких окупационих снага посебно је био жилав на прилазима Сави, због обезбеђења узмака, повлачења, преко железничког моста на Сави, према Земуну.
Оштре борбе су отуда вођење у рејону падине од Теразија, испод хотела Москва на ниже према Сави. Исто важи и за простор око Шећеране на Чукарици, такође највероватније због прилаза реци.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Артиљеријску подршку немачке трупе су имале са Бежаније, из Срема, као и са Аде Циганлије. Покушаји немачких контранапада трајали су до 18. октобра. У
Утврђивање њихових снага у Срему, на потезу који ће постати знан као Сремски фронт, већ је било у току.
Постављање заставе нове Југославије, 19. октобра предвече, на врх облакодера "Албанија" на Теразијама, тада највишем здању у најужем средишту града, означило је ослобађање. Заставу је поставио партизан Миладин Петровић.
Тада је заузет и хотел "Москва" на Теразијама као и главна Железничка станица у дну Немањине, на Савском тргу.
Коначни бег немачких јединица био је током ноћи 19/20. октобра, при чему су и даље жестоко брањени прелазе преко Саве, мост, а такође из стратешких разлога тврђава, Калемегдан.
Савски мост је претходно миниран с намером да буде подигнут у ваздух пошто немачке трупе напусте град, односно пређу у Срем.
Негде пред зору те ноћи ослобођен је и Калемегдан, чији је горњи град претходно увек био искључиво војна зона неприступачна цивилима, док су Савски мост ослободиоци заузели ујутро 20. октобра.
Минирање Савског моста Немцима није успело пошто су на време пресечени каблови за детонацију. Спасавање моста приписивано је учитељу Миладину Зарићу. Према другој верзији заслуга припада земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу. Постоји и тумачење да су експлозив демонтирали припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко, што уосталом не искључује тврдњу да су каблови били претходно пресечени.
Уследило је ослобађање Земуна, 22. октобра.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Линије немачког утврђивања у Срему, на простору Сремског фронта, коначни облик добиће углавном дуж простора раздвајања српске и хрватске етничке већине.
Познато је да је у Београду, по повлачењу немачких снага, остало нешто прикривених припадника немачких посебних јединица, с циљем диверзантских дејства у позадини, који су сви убрзо разбијени.
О десетогодишњици ослобођења Београда, 20. октобра 1954. насупрот Новог гробља отворено је Спомен гробље ослободиоцима.
Београд који је био жртва бруталне окупације, с много страдалих, посебно пошто је започео устанак, тешко је разаран у више наврата, априла 1941, а онда током 1944. у савезничким бомбардовањима априла, маја, јуна, јула, септембра, укупно у 11 наврата, а онда и током ослобађања. Најразорније је вероватно било бомбардовање на Ускрс 16. и 17. априла 1944. године.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Јосип Броз Тито у Београд је дошао из Вршца, где се налазио током Београдске операције, пошто су све војне операције окончане. Питање политичког расплета у Југославији по ослобођењу тиме је решено, у складу са интенцијама споразума Тито - Шубашић.
Даље борбе за ослобођење Југославије настављене су све до краја рата у Европи маја 1945. при чему су поједине немачке формације у Југославији одбијале предају и пошто је званична капитулуција објављена 8/9. маја.
БОНУС ВИДЕО:
