Прошле недеље, Трамп је казао да ће се за две недеље састати са Путином у Будимпешти, главном граду Мађарске, како би разговарали о рату у Украјини.
Припремни састанак шефова дипломатија две земље, Марка Рубија и Сергеја Лаврова требало је да буде одржан ове недеље.
Али је из Беле куће саопштено да су њих двојица имала „продуктиван" телефонски разговор и да састанак није потребан.
Бела кућа није саопштила више детаља око тога што су планирани разговори двојице председника за сада одложени.
Али кључне разлике између америчких предлога и руских предуслова за мировне преговоре постале су јасније ове недеље и изгледа да су уништиле шансе за састанак Трампа и Путина председника.
Прочитајте још
Трамп је разговарао о самиту у Будимпешти телефоном са Путином, дан пре састанка са украјинским председником Владимиром Зеленским у Белој куц́и.
Неки извештаји сугеришу да су његови разговори са Зеленским били „надметање“, а извори тврде да га је Трамп натерао да се одрекне великих делова територије у источним регионима Доњецка и Луганска, као део споразума са Русијом.
Међутим, Зеленски је увек говорио да Украјина не може да се одрекне делова Донбаса које још увек држи, уз образложење да би Русија касније могла да користи то подручје као одскочну даску за даље нападе.
У понедељак је Трамп прихватио предлог о прекиду ватре који су подржали Кијев и европски лидери како би се замрзао сукоб на тренутној линији фронта.
„Нека се пресече како јесте“, рекао је.
Русија се више пута супротставила замрзавању тренутне линије контакта.
Дмитриј Песков, портпарол Кремља, рекао је да је та идеја више пута понуђена Русима, али да се „доследност става Москве не мења“ - мислец́и на инсистирање на потпуном повлачењу украјинских трупа из источних региона.
Москву занима само „дугорочни, одрживи мир“, рекао је Лавров у уторак, имплицирајуц́и да би замрзавање линије фронта представљало само привремени прекид ватре.
„Корени узрока сукоба“ морају да буду решени, казао је Лавров, користец́и скрац́еницу Кремља за низ максималистичких захтева који обухватају признавање пуног руског суверенитета над Донбасом, као и демилитаризацију Украјине - што Кијев и његови европски партнери не могу да прихвате.
Раније у уторак, европски лидери, међу којима и британски премијер Кир Стармер, издали су саопштење у којем се наводи да би сви разговори о окончању рата у Украјини требало да почну замрзавањем тренутне линије фронта и оптужили су Русију да није „озбиљна“ у вези са миром.
Трамп и Путин су се последњи пут састали на Аљасци у августу током брзо организованог самита који није дао никакве конкретне резултате осим што је окончао Путинов статус изопштеника на Западу.
Одлука Беле куц́е да одложи планове за други састанак Трампа и Путина можда је била покушај да се избегне још један сличан сценарио.
„Претпостављам да су Руси желели превише и да је Американцима постало очигледно да за Трампа нец́е бити договора у Будимпешти“, рекао је Ројтерсу високи европски дипломата.
Зеленски је рекао да су разговори о линији фронта „почетак дипломатије“, али да Русија „чини све да је избегне“.
Такође је рекао да је једина тема која би могла да натера Москву да „обрати пажњу“ испорука оружја дугог домета Украјини.
Путинов непланирани позив са Трампом прошлог четвртка догодио се пре спекулација да се САД спремају да пошаљу ракете дугог домета 'томахавк' у Украјину.
Зеленски је рекао да је питање 'томахавка' натерало Русију да се укључи у дискусију.
Разговор о ракетама се испоставио као „снажна инвестиција у дипломатију“, додао је.
Од почетка другог мандата, Трамп се жали да је руско-украјински рат, који је сада у четвртој години, „тешко“ решити.
(ББЦ)
БОНУС ВИДЕО:
