У данашњем свету, где свака нотификација може да носи ризик, а сваки клик има последице, питање дигиталне безбедности постаје лично. Све више времена проводимо онлине, остављајући трагове који су потенцијални плен за сајбер преваранте, било да се ради о шифрама, фотографијама, личним подацима или комплетним идентитетима.
Иако се годинама говори о важности заштите на интернету, многи корисници и даље олако схватају основна правила. Зато, у духу Месеца сајбер безбедности, ово је подсетник конкретан, практичан и без сувишног техно-јаргона.
1. Лозинка није формалност, већ ваш лични бедем
Ако вам је лозинка нешто што лако памтите, велика је вероватноћа да је неко други може лако погодити. Лозинке као што су "лозинка123" или "марко1990" представљају позивницу за непозване госте. Шифра би требало да буде дуга, комплексна и јединствена, а не иста за сваки сервис. Идеално је да укључује комбинацију слова, бројева и симбола, без очигледних личних референци.
Још боље, користите менаџере лозинки. Они генеришу и чувају јаке шифре, а ви морате да памтите само једну.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
2. Сумњиви мејлови и поруке не заслужују ваше поверење
Превара данас не долази у облику хакера са капуљачом, већ у виду „курира“ који вам шаље линк за праћење пошиљке, колеге која хитно тражи услугу или банке која „проверава податке“.
Прочитајте још
Ако вас било која порука наводи да кликнете на линк, отворите фајл или оставите личне податке, застаните. Проверите адресу пошиљаоца, обратите пажњу на словне грешке и нереална обећања. И оно најважније, ако делује чудно, вероватно и јесте.
3. Интернет није место за поверавање личних података
Када је у питању приватност, границе морају бити чврсте. Подаци као што су број пасоша, банковни рачуни, ПИН кодови или било какви идентификациони документи не би требало да се деле ни у порукама, ни путем мејла, ни током телефонских позива. Нико релевантан неће тражити те информације тим путем.
Ако вам се то ипак догоди, без оклевања прекините комуникацију и обавестите надлежне или платформу на којој се то десило.
ФОТО: ГРОК вештачка интелигенција твитер
4. Јавни Wи-Фи изгледа згодно, али крије озбиљне замке
У кафићу сте, имате паузу и брзински морате да пошаљете нешто преко мејла? Јавне мреже су мамац за хакере јер често немају одговарајућу заштиту. Ако се баш морате повезати, избегавајте уношење лозинки, плаћање картицом или приступ осетљивим налозима.
У таквим ситуацијама сигурнија опција је коришћење мобилне мреже, а још боља, активирање ВПН-а који шифрује саобраћај између вашег уређаја и интернета.
5. Апликације се не преузимају било где
Можда вам је неко препоручио апликацију која „није доступна у продавници, али је супер“. Звучи познато? То је рецепт за катастрофу. Инсталирањем софтвера са непознатих извора отварате врата злонамерним програмима који могу приступити вашим подацима без да то и приметите.
Увек преузимајте апликације само из званичних продавница као што су Плаy Сторе или Апп Сторе, или са проверених сајтова произвођача. Ако сумњате, проверите више извора пре него што кликнете "преузми".
Фото: Shutterstock
6. Важни документи не припадају дигиталним фиокама
Копије пасоша, банковне картице и рачуни често заврше у галерији телефона или у мејловима. Иако то делује практично, ти подаци лако могу доспети у погрешне руке ако уређај буде изгубљен, украден или компромитован.
Решење није да престанете да их шаљете, већ да користите сигурније начине. Неке апликације нуде опцију порука које се аутоматски бришу после одређеног времена. Ако већ морате слати осетљиве документе, користите ту опцију. Такође, проверите да ли апликација приказује када неко направи сцреенсхот то вам може бити важан сигнал.
Приватност није прошлост, већ нова валута
Све што радимо на интернету оставља трагове. А ако их не штитимо сами, нико други неће. Добра вест је да већина апликација данас нуди бројне безбедносне опције, од енкрипције комуникације до контроле над видљивошћу и дељењем садржаја.
Али ниједна апликација не може да вас заштити од сопствених лоших навика. Ако желите сигурност, морате је градити сваким потезом, сваким кликом и сваким избором. Не ради се само о заштити података, већ и о заштити сопственог мира.
Дигитални свет може бити место контроле и сигурности, али само ако научимо како да се у њему понашамо одговорно.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО-
