У руралним срединама широм Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других делова Балкана, смрт једног човека и даље има снажан одјек у заједници. За разлику од урбаних средина, где се смрт често своди на административни чин и тихо окупљање породице, село и даље чува вековне обичаје који прате последњи испраћај.
У многим селима и даље се верује да покојник не треба да се зове по имену након сахране, већ се користи израз „покој души“. Огледала се прекривају тканином, а у кући неко време не пушта музика. Све то има циљ да се искаже поштовање према преминулом и да се души олакша пут на онај свет.
Обавештавање села
У док је у неким крајевима раније постојао обичај да се по селу шаље "гласник“ који обилази суседе и најављује смрт и време сахране, данас у већини места бандере буду излепљене умрлицама.
Фото: Милена Анђела
Помагање породици
У данима између смрти и сахране, комшије и родбина се окупљају да помогну па тако жене доносе храну, мушкарци помажу у припреми гробног места и одвоза до гробља. Постоји неписано правило да се ожалошћеној породици не дозвољава да сама носи тугу већ заједница преузима део терета.
У неким местима на југу Србије обичај је да се у кућу покојника донесе кафа, шећер, уље, пиринач или неки колач, све оно што би могли да искористе у тим тешким тренуцима и да не одлазе до продавнице да купују.
Прочитајте још
Припрема тела и "ноћ пре сахране"
Покојник се облачи у најлепшу одећу и полаже се у сандук у кући, најчешће у дневној соби. Чланови породице и пријатељи долазе да изразе саучешће, пале свеће, а негде је обичај и да целу ноћ проведу крај покојника сећајући се његовог лика и дела. Постоји веровање и да ће се покојник повампирити ако се не испоштују обичаји. Неки чак испод стола стављају лавор с водом, или у снадук гурају новац јер верују да ће га покојник однети некој драгој особи која је спустила новац и тиме послала поздрав на онај свет.
Фото: Shutterstock
Сахрана и задушнице
На дан сахране, поворка креће од куће до гробља, често пешице, уз свештеника и црквени обред. Често се стаје на раскрснице и пре уласка у гробље. Током сахране се дели „жито“, слатки кувани пшеницни оброк као симбол вечног живота. Након тога, окупљени одлазе на помен-ручак, где се у тишини једе и пије „за душу покојника“.
Задушнице, односно дани сећања на мртве, такође имају велики значај. Тада породица обилази гроб, доноси цвеће, свеће и жито, и поново се окупља с родбином и комшијама. Иако многе породице на гробље износе брдо хране свештеници апелују на људе да то не раде јер није у духу хришћанства.
Фото: Игор Маринковић
Полемика на мрежама
Поводом низа поменутих обичаја на друштвеној мрежи X покренула се полемика око обичаја који је код нас и у региону заступљен и дан данас, а то је да телевизор неко време после смрти укућана не сме да се укључује.
- Раније? Не, неко време него 40 дана... Зене "нагрде" лице ако је, рецимо, брат млад отишао итд... Свега тога има и данас у конзервативнијим руралним срединама, него већина људи није свесна. Мислим да се по селима полако губи и лелекање и кукање - писало је у једном коментару, док је у другом стајало:
- Покривена огледала, нема музике, нема Тв-а, ако су отишла два члана из породице у исто време прави се лутка да не оде и трећи, црнина се носи до годину дана.
БОНУС ВИДЕО:
