Када је реч о зимници, кисели купус заузима посебно место у сваком дому. Одличан је избор за салату, припрему подварка или чувене сарме без које ни једна зима не може да прође.
Жене, али и мушкарци, који имају искуства са кишељењем купуса добро знају да већ при узимању главице у руке процене да ли је то онај који иде у буре или је боље оставити га и конзумирати у свежем облику.
У мору сорти, издвајају се неколико оних које су одличне за кишељење, али има и оних које нису добар избор.
Овог пута вас водимо кроз сорте купуса уз објашњења за сваки од њих, као и савет, да ли га купити или заобићи ако трагате за оним који је најбољи за кишељење.
Фото: Shutterstock
Прочитајте још
Врсте купуса према боји и облику:
Бели купус: Најчешћа врста, има округлу или спљоштену главицу са зеленим, жутим или белим листовима.
Црвени купус: Има округлу главицу са тамноцрвеним или љубичастим листовима.
Кинески купус: Издуженог облика, са светлозеленим листовима и благим укусом.Коврџави купус (кељ): Карактеришу га наборани, коврџави листови
Бели купус је најчешћи и најбољи избор за кишељење. Оно што треба да знате да није добро бирати купус који је много тежак, али ни онај који је лаган "као перо". Најбоље је да главице буду средње тежине, са збијеним листовима.
Остале сорте и типови:
Футошки купус: Футошки купус је аутохтона сортна популација гена настала и одржала се до данас на простору места Футог, пре више од пет векова, природном селекцијом и древним знањем људи са овог простора у култивацији биљних врста и повољних микро климатских услова овог поднебља.
Ова сорта се најчешће користи за кишељење у целој Србији, а нарочито у Војводини. Он има овалне чврсте главице и светлозелене листове.
Фото: Профимедиа
Златно јутро: Купус Златно Јутро је веома квалитетна стара сорта која је била веома популарна око 1920. године. Поприлично густо набијене и компактне масе. Важи за једну од најранијих сорти, омиљен међу домаћицама које имају искуства са кишељењем купуса за зиму.
Енкузен: Купус Енкузен је стара сорта која је представљена 1899 године у Холандији. Средње је величине и ранија сорта је у питању. Има тврду округлу главицу и нешто је ређа, не само због тога што су често главице велике, већ и зато што је ово стара сорта и тешко ју је наћи у продавницама и пијацама.
Брунсвик: Купис Брунсвик је стара сорта пореклом из 1924. године. Веома је отпорна на зиму и има велику главицу, благо пљоснатог облика. Одлична је за стављање у бурад, брзо се кисели и веома дуго може да издржи, због чега је чест избор љубитеља киселог купуса.
Фото: Shutterstock
Калибос: Црвено-љубицасти купус Калибос је купус средње-касне сорте, која обликује главице оригиналног облика "на шпиц". Главице су најчешће средње величине, чврсте, тежине око 1,5-2,5 кг. Овај купус није добар за кишељење, већ се конзумира у свежем облику.
Коврџави Ормскирк: Купус коврџави Ормскирк је стара сорта која потиче из Енглеске. Сорта која је много отпорна на зиму. Даје главице средње величине. Он ипак није добра опција за кишењење, јер су главице мекане и распада се када дуго стоји у води.
Црвени Бубањ: Црвени Бубањ купус (познат и као Ред Друмхеад) је сорта црвеног, збијеног купуса с глатким, чврстим листовима и интензивном љубичасто-црвеном бојом. Има благо сладак, ароматичан укус и врло је богат антиоксидансима, посебно антоцијанима који му дају карактеристичну боју. Може да се кисели, али га многи користе у мешавини с белим купусом – тада се добија леп баланс боје, текстуре и укуса.
Фото: Профимедиа
Српски мелез: Српски мелез купус је домаћа сорта која је настала укрштањем више аутохтоних типова, управо с циљем да се добије отпорнија и роднија биљка са добрим особинама за зимско чување и кишељење. Има средње крупне до крупне, чврсте главице, компактне и лепо затворене, с глатким, еластичним листовима који се лако соле и сабијају у бурету. Укус му је благ, али пријатан, и одлично се развија током ферментације.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
