Данас, када се опет говори о нуклеарном оружју, домету ракета и напетостима између Москве и Вашингтона, Кубанска криза остаје подсетник колико је свет био близу катастрофе.
Никада пре ни после свет није био тако близу нуклеарном рату као тих дана 1962. код обала Кубе.
Рат је готово избио, али спречио га је један човек.
Један човек против нуклеарног рата
У октобру 1962. године неколико америчких разарача пресрело је совјетску подморницу Б-59 у близини поморске блокаде Кубе. Иако се подморница налазила у међународним водама, амерички су бродови почели да бацају бомбе, без бојеве главе, како би је натерали да изрони и да се индетификује.
Напетости између САД-а и СССР-а биле су огромне, а тог је дана изнад Кубе срушен амерички шпијунски авион У-2, при чему је погинуо пилот Рудолф Андерсон. На Куби се тада налазило совјетско нуклеарно оружје чији су пројектили могли погодити обалне градове Флориде, што је и био непосредни узрок кризе.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
На подморници Б-59 један од заповедника био је Василиј Архипов. Посада није имала радио контакт са Москвом и није знала је ли рат већ почео. Заповедник Валентин Савитски био је уверен да јесте, па је одлучио да испали нуклеарни торпедо на америчке бродове.
Но према правилима, одлуку су морали одобрити тројица: заповедник, политички комесар Иван Маслеников и Архипов. Архипов се успротивио, тврдећи да не могу започети напад без јасних информација о ситуацији на површини. Након бурне расправе наговорио је Савитског да изроне и успоставе везу с Москвом.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Одбио заповест и спасио свет од нуклеарног рата
Тог 27. октобра 1962., дана који се и данас сматра најопаснијим даном Хладног рата, Архиповљева смиреност и одбијање да без провере лансира нуклеарно оружје вероватно су спасили свет од Трећег светског рата.
С тиме се слажу бројни историчари и војни аналитичари.
Године 2002. Томас Блантон, тадашњи директор америчког Националног архива, рекао је:
- Василиј Архипов спасио је свет.
Архипов је до шензије осамдесетих година служио у совјетској морнарици, а преминуо је 1998. године.
Кубанска криза остала је највећа и најопаснија епизода Хладног рата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
На челу Сједињених Држава тада је био Џон Ф. Кенеди, а Кубу је већ три године водио Фидел Кастро, човјек који ће надживети Кенедија, неколико америчких председника и сам Совјетски Савез.
БОНУС ВИДЕО:
