У временима када се породица често налази између старих обичаја и савремених вредности, питање ко треба да буде „глава куће“ и даље изазива бурне расправе. Неки сматрају да је то улога мушкарца, други да је жена данас равноправна у свему, а трећи да је то питање одавно изгубило смисао.
Фото: В. Данилов
О тој вечитој теми говорио је и проф. др Владета Јеротић, човек чије су мисли увек спајале духовност и здрав разум. На промоцији књиге „Агапе антологија 2“ Александра Гајшека, познати психијатар и књижевник поделио је своје виђење односа мушкарца и жене — искрено, мудро и са благим хумором који га је одувек красио.
„Све је сложеније него што изгледа, тако да – мушкарац и жена… не знам шта ће бити. Питам поједине епископе како је хришћанска црква у целини дозволила да малтене 2000 година жене нису слали ни у основну школу. Па откуд би то Бог дао тако? Не може то више. Жене су одавно дигле главу, с правом, али морају да пазе добро. Увек кажем: 'Жене драге, немојте плашити мушкарце – можда је тако патријархат и настао.'“
Јеротић је подсетио и на занимљиву чињеницу о пореклу патријархата:
Прочитајте још
„А шта је било пре патријархата? Никако то да докучим до краја. Врло је вероватно да је постојао матријархат, кажу антрополози – не ја. Где, када, у ком обиму? Има легенда да су мушкарци силом, ратом, то отели од жена. Али то није била та врста власти коју је после мушкарац преузео.“
Фото: В. Данилов, Профимедиа
Када говори о савременим односима у породици, Јеротић нуди једноставан, али дубок одговор: „Добро, многим женама је то природно – па нека буде он главни, па породица, па треба неко да води све то. Па што не би једно и друго водили? Допуњујући се. Али – волећи се пре тога.“
Затим додаје оно што свако брачно искуство потврђује: „Брак не може бити исти првих неколико година, па касније кад партнери већ имају по 30 и више година. Треба да погледају шта је било после 40, 50, 70 година. Па златна свадба се прославља! Нису преварили једно друго 50 година – то је фантастично, данас тешко замисливо. Човек је иначе фантастично биће. Кад је стваралац, па има фантазију – милина. А кад није стваралац, а има фантазију – онда ми лечимо.“
„Љубав је, дакле, та која треба да буде глава сваке породице. Она је главна – и као таква захтева равноправност.“
(Лепа и срећна)