Цела прича, нажалост, оставила је млади горак окус у устима јер, уместо да је последње дане пре венчања дочекала у узбуђењу и радости, она је те дане проплакала и на све могуће начине покушала испунити своју жељу.
– Три дана пре венчања, у среду увече, свештеник ми је рекао да ме мој тата не може довести до олтара. Питао ме: ‘Како би то изгледало да ти стојиш на олтару, а њега мама доводи?’ Рекао ми је да то није по Библији, да други свештеници који дозвољавају девојкама да их води отац до олтара тиме крше обред и да он то неће учинити. Погледао ме и питао: ‘Нећеш ваљда кршити Библију?!’ Плакала сам. Објашњавала колико ми то значи, питала постоји ли икаква могућност да ме тата одведе до олтара, али рекао је да не постоји – рекла је Леонарда.
Фото: Профимедиа
Свештеник јој је рекао да је отац може допратити једино на начин да њени и младожењини родитељи корачају иза њих, а уз то је додао и опаску: “Ако ти је тата уопште венчан”. Рекла је да ју је та изјава дубоко увредила. Када је видела да се са свештеником не може договорити, помоћ је одлучила потражити у жупној канцеларији Катедрале.
Рекли су јој да јој споменути свештеник никад неће допустити да оствари ту жељу, али и како може тражити новог свештеника. Предложили су јој једног, али он је био на годишњем, те јој је госпођа из канцеларије објаснила да сама мора пронаћи ко ће је венчати, само два дана пре венчања, јавити његово име и назвати свештеника који јој није допустио пратњу до олтара и објаснити му ситуацију.
Прочитајте још
– Питала сам тада: ‘Како то да друге младе пре мене могу ући с оцем, а ја не?’ Одговор је био: ‘Неки свештеници допуштају, а неки не’. Назвала сам неколико свештеника и молила за помоћ. Сваки којег сам назвала рекао ми је да би ми он допустио улазак с оцем, али да, због тога што је већ све било договорено, не може преузети обред у тако кратком року. Већина их је тог дана била заузета, а моја ситуација била је врло осетљива јер се све догађало свега два дана пре венчања. Тих дана су моји пријатељи лично и преко познаника свештеника цркве св. Влаха звали дотичног и молили га да ми допусти улазак с оцем – објаснила је потрешена Леонарда.
Она је открила да је и њена кума покушала да помогне.
– Моја кума је дан пре венчања отишла у жупну канцеларију молећи за помоћ, али јој је речено: ‘Није вам ово роyал wеддинг (краљевско вјенчање). Дакле, по њима, ако желим да ме отац одведе до олтара, тражим ‘роyал wеддинг’ – говори Леонарда.
Фото: Профимедиа
Ипак, на дан венчања, у последњи тренутак, свештеник је промењен. Леонарда је открила и да постоји још један разлог због којег није хтела да је дотични свештеник венча, али одлучила је не наводити тај разлог.
Но, упркос промени свештеника, Леонарда је до олтара ушла с младожењом, а не с оцем, каква јој је била жеља. Свештеник који ју је венчао замолио је да ипак до олтара дође са својим вереником како ситуација не би даље ескалирала.
– Захваљујем му јер је био добар човек – рекла је Леонарда.
Недељу дана након свог венчања видела је фотографију младе која улази у цркву с оцем, а на олтару је, на њено велико изненађење, био свештеник који њој то није хтио допустити ни под разно.
У Римском обреду женидбе млада и младожења заједно улазе у цркву, пратећи свештеника, као знак једнакости и заједништва. Католичка Црква жели нагласити да брак није “предаја” жене мушкарцу, већ слободан и обостран чин воље двоје људи који пред Богом склапају савез живота.
Фото: Профимедиа
Како онда вереници улазе у цркву?
С обзиром на литургијска правила, постоји неколико допуштених начина уласка у цркву на дан славља сакрамента женидбе:
(Послужници), свештеник, вереници, родитељи (и то родитељи и од вереника и родитељи од веренице), сведоци
(Послужници), свештеник, вереници, родитељи (и то родитељи и од вереника и родитељи од веренице)
(Послужници), свештеник, вереници, сведоци
(Послужници), свештеник, вереници
Иако се призор оца који испраћа кћерку до олтара често доживљава као емотивни врхунац свадбеног дана, Католичка Црква тај чин не сматра ђелом службеног обреда. Може бити допуштен као пасторална адаптација, али само уз договор са жупником.
Леонардин случај показао је колико је танка граница између личне традиције и црквеног правила. А иако јој жеља није била испуњена, њена је прича, како каже, можда отворила врата другим младама да саме бирају како ће закорачити према олтару, с оцем или са вереником.
БОНУС ВИДЕО:
