Они су имали омиљену песму коју су волели су да певају заједно, а чак и последњих дана маминог живота запевао је и ту сцену никада неће моћи да заборави.
- Отац није имао слуха, а мајка ми је прелепо певала. Кроз њену песму сам научио све севдалинке. "Негде у даљини поглед ми се губи"... Чак сам је и на једном концерту отпевао у њену част. То је била година када је она преминула и то ми је био морални задатак. Било ми је тешко да певам, грло ми се стегло - открио је певач.
Он је испричао да се управо том песмом и растао од мајке, па испричао једну ситуацију од које сузе крећу.
- Можда је то чак и песма са којом сам се ја од моје мајке растао. Имала је мождани удар и није била свесна. Сећам се када сам дошао у Никшић да је посетим и држао сам је за руку и она ми је рекла "Господине, да ли бисте ме прекрили ћебетом". Када сам јој рекао да сам ја њен Жељко није ме препознала. Онда сам јој запевао ту песму. Ја сам почео, а она је одједном дошла свести. То је тако био болан и тужан растанак. Увек то памтим. Недуго после је она и преминула - завршио је Жељко, а ево како он и његова супруга уживају у животу.
Прочитајте још
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
