Бобан је пре осам година изгубио оца, а недавно је објавио емотивну фотографију из детињства и објаву у којој говори о очевом самоубиству.
- На данашњи дан пре осам година убио се мој отац. То кад човек оде јер се убије, другачије је од природне смрти, посве различито него онда кад неко мирно умре у сну. Зато не волим када се каже да је неко умро од суицида. Људи се убију, одузму себи живот и то је тако. Треба поштовати такву одлуку. Мој је тата волео фото камере. Имао их је неколико. Највише је волео један масивни, тешки “Зенит” апарат. Њиме је направио много лепих слика моје маме и мене малог. Неки фотографи су му говорили да "има око" и да треба да се озбиљније бави фотографијом.
Фото: Јутјуб принтскрин/EXKLUZIVLM
- Знам да је оставио писмо. Никад га нисам прочитао. А и не морам. Једино што сам се питао је како његове лепе плаве очи, талентноване да ухвате лепе тренутке, тог јутра нису могле да ухвата макар један, мали разлог да настави да живи. Љубичицу, камен неки мали светлуцави, неку птицу, нешто... То је, очигледно, оставио мени у аманет.
- Од тада се сваког дана питам како живим и где желим да будем. Са ким да се дружим и чије приче да слушам. У шта желим да гледам и где, једног дана, желим да одем с овог света. Можда није био довољно добар отац за живота, али је најбољи сада. И ту смо у балансу.
БОНУС ВИДЕО:
Прочитајте још
