Boban je pre osam godina izgubio oca, a nedavno je objavio emotivnu fotografiju iz detinjstva i objavu u kojoj govori o očevom samoubistvu.
- Na današnji dan pre osam godina ubio se moj otac. To kad čovek ode jer se ubije, drugačije je od prirodne smrti, posve različito nego onda kad neko mirno umre u snu. Zato ne volim kada se kaže da je neko umro od suicida. LJudi se ubiju, oduzmu sebi život i to je tako. Treba poštovati takvu odluku. Moj je tata voleo foto kamere. Imao ih je nekoliko. Najviše je voleo jedan masivni, teški “Zenit” aparat. NJime je napravio mnogo lepih slika moje mame i mene malog. Neki fotografi su mu govorili da "ima oko" i da treba da se ozbiljnije bavi fotografijom.
Foto: Jutjub printskrin/EXKLUZIVLM
- Znam da je ostavio pismo. Nikad ga nisam pročitao. A i ne moram. Jedino što sam se pitao je kako njegove lepe plave oči, talentnovane da uhvate lepe trenutke, tog jutra nisu mogle da uhvata makar jedan, mali razlog da nastavi da živi. LJubičicu, kamen neki mali svetlucavi, neku pticu, nešto... To je, očigledno, ostavio meni u amanet.
- Od tada se svakog dana pitam kako živim i gde želim da budem. Sa kim da se družim i čije priče da slušam. U šta želim da gledam i gde, jednog dana, želim da odem s ovog sveta. Možda nije bio dovoljno dobar otac za života, ali je najbolji sada. I tu smo u balansu.
BONUS VIDEO:
Pročitajte još
