На Митровске задушнице ујутру се, како налажу обичаји, иде у цркву, где се пале свеће и доноси жито, вино и свеће. Кувано жито симболизује васкрсење и вечни живот, а вино се користи као знак Христове крви и спасења.

Фото: Н. Скендерија

 

 

Обичаји за Митровске задушнице

После службе, верници одлазе на гробље да очисте гробове, запале свеће и у тишини се помоле за своје преминуле чланове породице. У многим крајевима Србије обичај је да се остави мало хране и пића „за покој душе“, уз речи: "Да се зна да нису заборављени."

Верује се да је велики грех ако потомци на дан посвећен преминулим прецима не упале свеће. Наиме, постоји веровање да свећа упаљена на Митровске задушнице горети све до наредних Задушница, а ако покојнику не буде намењена свећа он ће до наредних Задушница "бити у мраку".

Митровске задушнице нису посне, јер не падају у време поста. На трпези се обично нађу јела која су припремљена "за душу" - кувано жито као најважније, али и погача и друга храна коју су покојници волели.

У неким крајевима домаћице и даље припремају задушничке колаче или мале погачице које се преливају вином и деле комшијама и пријатељима. Верује се да се на тај начин душа покојника "радости", јер се спомиње и дели у њихово име.

Фото: Игор Маринковић

 

 

Шта се не ради на Митровске задушнице

Овај дан требало би да протекне мирно - без свађа, без гласне музике и без тешких послова. Не иде се у провод, не доносе се важне одлуке и не псује се, јер се верује да би то "узнемирило душе покојника".

Стари обичаји кажу и да није добро позајмљивати ни враћати новац на Митровске задушнице, јер оно што се да "тог дана, иде са душама".

БОНУС ВИДЕО: