У народу се веровало да Митровдан "долази с војском", не само због светитеља који је био римски војник, већ и зато што са собом доноси зиму, ветар, мир и страхопоштовање.

Свети Димитрије је живео у 3. веку, у време Римског царства, и страдао као хришћанин који није хтео да се одрекне своје вере. Био је војни заповедник у Солуну, али је свој живот предао не мачу, већ молитви и правди.

Због тога је у православљу поштован као заштитник војника, ратника, али и свих оних који воде унутрашње битке.

Фото: Википедија

 

 

На иконама се приказује у војводском оделу, са копљем, а у народној свести носи симбол снаге, правде и чисте савести.

У селима, Митровдан је био дан када се завршавала пастирска година. Стока се враћала с планине, делиле се зараде пастирима, складиштио се огрев и "закључавао свет".

Каже се: "Од Митровдана до Ђурђевдана – хајдук бежи у планину. Од Ђурђевдана до Митровдана – хајдук силази међу људе".

Ова изрека показује да је Митровдан био граница између отвореног и затвореног света – време кад се више не лута, већ се остаје код куће, уз ватру.

Обичаји и веровања

Постоје бројна веровања везана за Митровдан:

  • Ако је хладан и ветровит дан, биће оштра зима
  • Ако је сунчано и тихо, зима ће каснити
  • Ако снег падне на Митровдан, задржаће се "до Ђурђица"
  • Ако се ветар мења више пута током дана, народ каже: "Зима ће бити смутна, као људи".

У многим крајевима се палила ватра пред кућом, да се очисти простор, а деци се стављала со испод јастука, да их Митровдан "не уплаши у сну".

(Ало)

БОНУС ВИДЕО: