У народу се веровало да Митровдан "долази с војском", не само због светитеља који је био римски војник, већ и зато што са собом доноси зиму, ветар, мир и страхопоштовање.
Свети Димитрије је живео у 3. веку, у време Римског царства, и страдао као хришћанин који није хтео да се одрекне своје вере. Био је војни заповедник у Солуну, али је свој живот предао не мачу, већ молитви и правди.
Због тога је у православљу поштован као заштитник војника, ратника, али и свих оних који воде унутрашње битке.
Фото: Википедија
На иконама се приказује у војводском оделу, са копљем, а у народној свести носи симбол снаге, правде и чисте савести.
Прочитајте још
У селима, Митровдан је био дан када се завршавала пастирска година. Стока се враћала с планине, делиле се зараде пастирима, складиштио се огрев и "закључавао свет".
Каже се: "Од Митровдана до Ђурђевдана – хајдук бежи у планину. Од Ђурђевдана до Митровдана – хајдук силази међу људе".
Ова изрека показује да је Митровдан био граница између отвореног и затвореног света – време кад се више не лута, већ се остаје код куће, уз ватру.
Обичаји и веровања
Постоје бројна веровања везана за Митровдан:
- Ако је хладан и ветровит дан, биће оштра зима
- Ако је сунчано и тихо, зима ће каснити
- Ако снег падне на Митровдан, задржаће се "до Ђурђица"
- Ако се ветар мења више пута током дана, народ каже: "Зима ће бити смутна, као људи".
У многим крајевима се палила ватра пред кућом, да се очисти простор, а деци се стављала со испод јастука, да их Митровдан "не уплаши у сну".
(Ало)