Српска православна црква и верници у недељу славе Ђурђиц, празник посвећен преносу моштију Светог Георгија из Никомидије (данашњи Измир) у Лиду што је било испуњење његове последње жеље.
Увек се обележава 16. новембра.
Свети Георгије је иначе веома поштован у нашем народу и слави се чак два пута годишње.
Верници уз Ђурђиц обележавају 6. маја и дан његове смрти (Ђурђевдан).
Фото: Википедија
Прочитајте још
Ђурђиц за разлику од Ђурђевдана није обележен црвеним словом у богослужбеном календару.
Не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву и за овај дан везују се многи обичаји.
Дани од Ђурђица до Светог Мрате (24. новембра) називају се Мратинци или Вучији дани јер је свети Мрата заштитник вукова.
Према предању, у тим данима светац надгледа како ко ради, затим нареди вуковима да казне онога ко није био вредан, а домаћина који не иде у цркву и не поштује Светог Мрату, највише кажњава јер му пошаље хромог вука, познатог као кривељан.
Жене не треба да раде ово
У данима од 16. до 24. новембра ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Жене не раде ручне послове, а верује се и да би кројачи и обућари требало да одмарају.
Код старијих људи постоји веровање да ако је време за Мратинце магловито и зима ће бити магловита и променљива, а ако је ведро, зима ће бити јака.
У црквеном календару Ђурђевдан је обележен црвеним словом, а иако Ђурђиц није, сматра се да је од великог значаја за православну цркву.
(Еспресо)