Марија Шерифовић рођена је на данашњи дан, а оно због чега се многи зачуде је чињеница да је рођена 1984. године. Данас је напунила 41. годину.
ФОТО: Принтскрин Инстаграм serifovic
Она је сада на друштвеним мрежама поставила тамну фотографију на којој доминира небо и написала:
Твоје је само то што даш. Хала свима на лепим жељама. Волим вас све и чујемо се брзо - стоји у њеној објави.
Потресним речима се опростила од оца Рајка
Прочитајте још
Подсетимо, Марији је пре четири дана преминуо отац Рајко Шерифовић, а она се болним речима опростила од њега на Инстаграму.
- Сигурна сам да нико никада није тише, а више волео своју ћерку. Као што сам сигурна и да нико никада није тише, а више волео свог оца. Некада си ми недостајао, некада ми је било тешко да пронађем начин да на тебе не будем љута. Највише сам те волела кад си био духовит и правио ситне пи**арије. Можда је некад фалило мало више загрљаја или топла реч и разумевање. Али већ знам шта би рекао: "Ћерко, ни ти ни ја нисмо пи*ке, шта ће нама то?". Па си налазио своје начине да ми покажеш ту тиху, а никад већу љубав - написала је Марија, па наставила:
- Често си говорио: "Како је могуће да оваква бараба направи овакво чудо? А направио си га! И не само то, него је иза тог чуда дошло још једно мало чудо најлепшег осмеха, плаве косе и зелених очију. Твој унук Марио. Коме ћу причати како му је деда био највећи шмекер и мангуп у граду Крагујевцу. Нико није волео како ја певам као мој отац. Најдраже му је било да се ку**и по чаршији како му је ћерка шампионка живота. И јесам. Ваљда сам морала то да будем ја. Твоја. Данас, када нас напушташ у физичком облику, желим да знаш да ћес нам свима недостајати. Твојим пријатељима, екипи из града, сину Данијелу. А највише, иако неће да призна твојој омиљеној певачици, твојој Вери. Оног дана кад те је у болници питала "Да ли ме волиш“, смогао си снаге да климнеш главом. Доктори би рекли патолошка љубав. И нека је. Желим да знаш да сам успела да разумем и ништа не замерам. Све се то давно поравнало. Остајеш да живиш кроз мене, јер сам одавно узела твоје најбоље. Тамо негде горе, баци поглед с времена на време, запали црвени Марлборо уз кратки еспресо и знај да је вредело. Загрли ми стрица. Загрли ми брата. Ону моју плавојку, краљицу, лепотицу, твоју мајку, а моју бабу пољуби милион пута и кажи јој да је волим више од тебе и Верице заједно. Била је у праву. Обистинило се. Верица је још луђа као баба од ње.Воли те твоја ћерка Марија, син Данијел, унук Марио, наше породице, пријатељи и твоја омиљена певачица и љубав Верица. Почивај у миру деда.
