Књига носи наслов "Канџама врлина покидани спој (Римовано иза огледала)" и доноси бројне песме настајале током протеклих деценија.
Добар део стихова посвећен је сенима песникове покојне мајке, коју је Радосављевић изгубио још као беба, а цео један циклус, под називом "Као кад каже камен: Не гази ми траву..." особена је посвета великану српске поезије, Бранку Миљковићу. Ту су и радови посвећени Милану Ракићу, Јовану Дучићу, покојној глумици Соњи Савић и другим савременицима...
Посреди је метафизичка поезија, комплексног, избрушеног стиха и богатог језика, која награђује посвећеног и пажљивог читаоца.
Фото: Приватна архива
- Поезија коју нам доноси, приноси, њен творац Зоран Радосављевић, враћа нас у време умних бића, истинских вредности, доводи нас до вечито полазне тачке у поприште, арену звану - песма, излази у савршено дисциплинованом песничком поретку, е да би се у њој коначно пронашла: "римована иза огледала", како рече Зоран Славкин, износећи са видика на видик на стотине наслова које у првом кораку деобе са светом коме јесу понуђене - траже немогући циклус, ради "удомљења" - пише, између осталог, у својој рецензији Радосављевићеве збирке песник Алексеј Дрински и додаје:
- Када у овом Тестаменту, писаном Песмом и Песми, више него што је књига, збирка, или како год се данас и јуче називале поетске рукотворине, па и ништа друго, до одраз друштва и времена у којем живимо сви начети и без преседана. Изузетна слојевитост у творању песничке јединице, њена пунокрвност, неизмерно богатство језика, којим Славкин влада саздевном селекцијом до саме перфекције у пуноћи израза, ово његово дело, без имало скромности сврстава у сами врх икад написаних поетских дела у Србији, те могуће и шире. Верујте, нису моје речи велике, нити буду хвалоспеви: Зоран Славкин Радосављевић је велики српски Песник, колико је и његова Песма велика да довољно укаже на духовну зону песникове егзистенције. Баш у тој слојевитости његове поезије, пажљивим и концентрисаним читањем прозрећете у души овог осебујног човека мотиве из понекад и језивих даљина кроз које одлази по намењен им саздевак, осетити, бар на трен његове борбе, све најискреније све до границе дословног пипања дубине и обавезног бола... Да. познајем неке ствараоце који "живе за поезију". Овај Песник живи у Песми, под Песмом, спава на Песми, брише сузе Песмом, сочно опсује зарад Песме, дише и живи са њом и у њој.
Прочитајте још
На почетку своје рецензије, млади песник Давид Бићанин у први план ставља Радосављевићеве стихове посвећене покојној мајци.
- Мајка - она коју ми срећемо, а можда недовољно познајемо... Он је није ни срео, али је препознавао нешто себе, доста себе заправо, у начутим причама и једној (вредној) фотографији. Чак и у једном наслову је аутентично, болно казао "Ти застала си зацветана". Сетан, али већ помирен лелек: "Тешко мајци у детету без Мајке" још брже дирне читаоца. Чак га сматрам изразом једноставним, а значењем претешким. То се, истина, може рећи о многим Зорановим стиховима - пише Бићанин, који, такође, позива читаоце да "уживају у врхунској метафизици" и оцењује да је пред нама "саперник највећих".
"Канџама врлина покидани спој" друга је Радосављевићева збирка поезије, која се појављује пред читаоцима после паузе дуже од двадесет година. Иако његови радови нису штампани две деценије, посреди није било стваралачко затишје, те песник, за наступајући период припрема и нове књиге, у којима ће се наћи стихови писани током ове подуже "ћутње".
Зоран Славкин Радосављевић рођен је 11. децембра, 1968. године, у Београду, где и данас живи. Добитник је награде "Милан Лалић". Године 1997. у време великих демонстрација против тадашњег режима, објавио књигу "Волим и ја вас", због које је био претучен.
Године 2001. објављена му је награђена збирка поезије "Рођендан за мртве".
БОНУС ВИДЕО:
