На месном гробљу - мезарју у Горњој Трнави сахрањена је Мејрема (Чазиме) Каришик, жена чија је животна прича дирнула читаву Србију. Преминула је у 68. години живота, у раним јутарњим сатима, а вест о њеној смрти испунила је тугом све који су је познавали или су пратили њену тешку, али племениту животну борбу.
Уз присуство родбине, комшија и бројних мештана испраћена је на вечни починак. Њена скромност, тишина и дугогодишња бол коју је носила у себи остале су урезане у срцима многих.
Хуманитарац Хидо Муратовић, који је био кључан у трагању за наниним сином и који је остварио емотивни сусрет након 40 година раздвојености, објавио је дирљив статус поводом њеног пресељења.
“Мејра је годинама живела сама, носећи у себи бол коју нико није могао видети. Четрдесет година чувала је наду да ће поново видети свог сина. Тај сусрет… тешко га је описати речима. Као да је све што је проживела добило смисао у једном једином загрљају.”
Хидо је написао да је поносан што је био део њеног живота управо онда када јој је највише требала подршка:
Прочитајте још
“Отишла је мирно, са спознајом да њен син постоји, да је добро, и да ју је пронашао на време да јој врати оно што је највише желела – осјећај да није сама. Мени остаје част да сам видео тренутак када је њено срце коначно добило мир.”
Пре неколико месеци, живот Мејреме Каришик доспео је у јавност када је испричала како је као млада жена, након порођаја на Косову, била присилно одвојена од свог новорођеног сина и протерана. Годинама је живела сама у Новом Пазару, чувајући у срцу једину жељу – да сазна је ли јој син жив.
Хуманитарац Хидо Муратовић, заједно са сарадницима, покренуо је потрагу која је резултирала проналаском њеног сина Фарука, данас човека који живи у иностранству.
Када је чуо истину, Фарук је одмах дошао. Сусрет, забележен објективом Емира Смајовића, био је тренутак који се не заборавља: Она у сузама пружа руке и изговара чувене речи:
“Сине мој… Алаху драги, да ли сањам?”
Тај загрљај постао је симбол мајчинске љубави која не познаје ни време, ни границе, ни бол. На мезарју изнад села окупили су се родбина, комшије и мештани из цијеле околине. У тишини, испраћена је жена која је оставила траг иако је живела скромно и повучено.
Син Фарук, сестра Садија, зет Омер и остала родбина примали су саучешћа.
Санџак Данас
БОНУС ВИДЕО:
