У народу постоји веровање да се Свети Архангел Михаило сматра „живим свецем“, који никада није прошао кроз биолошку смрт, слично Светом Илији. Према овом тумачењу, будући да жито симболизује васкрсење умрлих, оно се не приноси свецима који су живи. Оваква традиција се често преноси усменом предајом и међу верницима може изазвати недоумицу око обичаја спремања кољива за Аранђеловдан.
Фото: Профимедиа
Међутим, важно је разумети дубље значење овог обичаја. Славско жито или кољиво није намењено само сећању на преминуле, већ има шири духовни контекст – симболизује живот, васкрсење и повезаност са Богом. Традиција спремања кољива развила се кроз векове као средство изражавања захвалности за предке, али и као молитва за њихову вечну спасеност. У многим деловима Србије и шире, обичај припреме жита и даље је неизоставан део крсних слава и дана посвећених свецима.
Патријарх Павле: Жито је обавезно
Патријарх Павле јасно је истакао да је ово веровање заблуда и да је жито обавезно за сваку Крсну славу, укључујући и Аранђеловдан. У својој књизи „Да нам буду јаснија нека питања наше вере“ дао кључно објашњење:
- Жито се не спрема за свете који су умрли, већ како се у самој молитви за освећење кољива свештеник моли, да се кољиво приноси у славу Бога, 'у част и спомен светог... и у помен оних који умреше у благочестивој вери.'
Прочитајте још
Овај цитат јасно наглашава да је смисао кољива првенствено духован, а не историјско-тумачки – кољиво се приноси Богу и у знак поштовања према светитељима, али и у помен на упокојене претке.
Фото: Профимедиа
Жито представља вечни живот
Кувана пшеница, позната као кољиво, није симбол смрти. Напротив, она представља вечни живот и васкрсење у Богу. Сваки чин приношења кољива јесте молитва и сећање на оне који су нас предали у вери, али и симбол повезивања с Богом. На тај начин, обичај спремања жита за Аранђеловдан и друге крсне славе постаје израз вере, духовне повезаности и захвалности према прецима.
Ово тумачење такође разјашњава погрешна веровања која круже међу народом. Иако народне предаје могу сугерисати да се жито не припрема за „живе“ свеце, Црква наглашава да је кољиво обавезно за све свеце и све крсне славе, јер његова сврха није у томе да се разликују „живи“ и „умрли“ светитељи, већ да се ода почаст Богу и истовремено у молитви спомену сви упокојени верници.
Фото: Shutterstock
Иако народна традиција може створити различите интерпретације и дилеме, званичан став Цркве је јасан: славско жито се припрема и за Аранђеловдан, као и за све остале крсне славе, у славу Бога и у помен на преминуле претке. Традиција спремања кољива остаје симбол вечног живота, васкрсења и духовне повезаности, а правилно тумачење овог обичаја помаже верницима да боље разумеју његов духовни значај.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
