U narodu postoji verovanje da se Sveti Arhangel Mihailo smatra „živim svecem“, koji nikada nije prošao kroz biološku smrt, slično Svetom Iliji. Prema ovom tumačenju, budući da žito simbolizuje vaskrsenje umrlih, ono se ne prinosi svecima koji su živi. Ovakva tradicija se često prenosi usmenom predajom i među vernicima može izazvati nedoumicu oko običaja spremanja koljiva za Aranđelovdan.
Foto: Profimedia
Međutim, važno je razumeti dublje značenje ovog običaja. Slavsko žito ili koljivo nije namenjeno samo sećanju na preminule, već ima širi duhovni kontekst – simbolizuje život, vaskrsenje i povezanost sa Bogom. Tradicija spremanja koljiva razvila se kroz vekove kao sredstvo izražavanja zahvalnosti za predke, ali i kao molitva za njihovu večnu spasenost. U mnogim delovima Srbije i šire, običaj pripreme žita i dalje je neizostavan deo krsnih slava i dana posvećenih svecima.
Patrijarh Pavle: Žito je obavezno
Patrijarh Pavle jasno je istakao da je ovo verovanje zabluda i da je žito obavezno za svaku Krsnu slavu, uključujući i Aranđelovdan. U svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ dao ključno objašnjenje:
- Žito se ne sprema za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, 'u čast i spomen svetog... i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri.'
Pročitajte još
Ovaj citat jasno naglašava da je smisao koljiva prvenstveno duhovan, a ne istorijsko-tumački – koljivo se prinosi Bogu i u znak poštovanja prema svetiteljima, ali i u pomen na upokojene pretke.
Foto: Profimedia
Žito predstavlja večni život
Kuvana pšenica, poznata kao koljivo, nije simbol smrti. Naprotiv, ona predstavlja večni život i vaskrsenje u Bogu. Svaki čin prinošenja koljiva jeste molitva i sećanje na one koji su nas predali u veri, ali i simbol povezivanja s Bogom. Na taj način, običaj spremanja žita za Aranđelovdan i druge krsne slave postaje izraz vere, duhovne povezanosti i zahvalnosti prema precima.
Ovo tumačenje takođe razjašnjava pogrešna verovanja koja kruže među narodom. Iako narodne predaje mogu sugerisati da se žito ne priprema za „žive“ svece, Crkva naglašava da je koljivo obavezno za sve svece i sve krsne slave, jer njegova svrha nije u tome da se razlikuju „živi“ i „umrli“ svetitelji, već da se oda počast Bogu i istovremeno u molitvi spomenu svi upokojeni vernici.
Foto: Shutterstock
Iako narodna tradicija može stvoriti različite interpretacije i dileme, zvaničan stav Crkve je jasan: slavsko žito se priprema i za Aranđelovdan, kao i za sve ostale krsne slave, u slavu Boga i u pomen na preminule pretke. Tradicija spremanja koljiva ostaje simbol večnog života, vaskrsenja i duhovne povezanosti, a pravilno tumačenje ovog običaja pomaže vernicima da bolje razumeju njegov duhovni značaj.
(Stil)
BONUS VIDEO:
