Амерички мировни план за Украјину од 28 тачака шокирао је и европске лидере, који тренутно сносе скоро све војне трошкове рата, и Украјинце, који га виде као својеврсну капитулацију и који нису ни били сигурни да ли да га схвате озбиљно. Међутим, онда је стигао ултиматум: да прихвате план до 27. новембра или да остану без помоћи Америке.
План у 28 тачака углавном одговара Русији, а практично представља капитулацију Украјине и нову ноћну мору за Европу.
Американци спремни на измене, Трамп дигао узбуну у Кијеву
Председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је да би се његова земља могла суочити са тешким избором између губитка свог достојанства и губитка подршке свог “најважнијег савезника”.
Руски председник Владимир Путин рекао је да споразум може да послужи као “основа” за решење сукоба, али је оптужио Кијев да није спреман да га прихвати, пренео је “АБЦ њуз".
Фото: Профимедиа
Стога, Украјинци и Европљани су тражили састанак са Американцима и припремили своју, ревидирану верзију постојећег плана. Након разговора који су синоћ одржани у Женеви, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да је постигнут напредак и сугерисао да ће поједине тачке бити измењене.
Прочитајте још
Које су то тачно тачке и да ли ће ићи у корист Украјини, засад није познато, али је у Кијеву подигнута узбуна након што је Трамп побеснео на Европу и Украјину. Он је Украјини поручио да је незахвална, а Европу оптужио да и даље купује руску нафту.
Које су тачке плана
Потврда суверенитета Украјине
Свеобухватан споразум о ненападању између Русије, Украјине и Европе, решавање свих неспоразума из протеклих 30 година
Гаранције да Русија неће нападати суседе и да се НАТО неће даље ширити
Дијалог између Русије и НАТО, посредован од стране САД, ради решавања безбедносних питања и смањења тензија
Украјина добија “поуздане” безбедносне гаранције
Ограничење украјинске војске: Максимално 600.000 војника
Украјина да уставом забележи да неће у НАТО, а НАТО да формално уведе клаузулу да Украјина не може касније ући у Алијансу
НАТО не сме да распоређује трупе на територији Украјине
Европски борбени авиони (НАТО) би били стационирани у Пољској
САД гарантују безбедност, уз одређене услове: САД ће примити надокнаду за пружене гаранције. Ако Украјина нападне Русију - губи гаранције. Ако Русија нападне Украјину - санкције се враћају и признање територија може бити преиспитано. Ако Украјина лансира ракете на Москву/Санкт Петербург (без оправданог разлога) - гаранције постају неважеће
Украјина има право на чланство у ЕУ и добијање привременог преференцијалног приступа европском тржишту
Велики пакет реконструкције Украјине: Фонд за развој (технологија, АИ, дата центри), заједнички рад на обнови гасне инфраструктуре (цеви, складишта), реконструкција градова и насеља погођених ратом, изградња инфраструктуре, експлоатација минерала и природних ресурса, посебан пакет од Светске банке за финансирање обнове
Реинтеграција Русије у глобалну економију: Постепено укидање санкција, дугорочна економска сарадња САД-Русија у областима енергије, ресурса, инфраструктуре, АИ, ретких метала, позив Русији да се врати у Г8
Коришћење замрзнутих руских средстава: 100 милијарди долара од руских средстава биће уложено у америчке пројекте обнове у Украјини, САД добијају 50% профита од тих пројеката, Европа додаје 100 милијарди за обнову Украјине, замрзнута европска средства се одмрзавају, преостала руска средства иду у специјални америчко-руски инвестициони фонд за “заједничке пројекте”
Оснивање америчко-руске радне групе за безбедност која прати спровођење споразума
Русија ће законски усвојити политику ненападања према Украјини и Европи
САД и Русија ће продужити споразуме о контроли нуклеарног наоружања (нпр. СТАРТ)
Украјина остаје ненуклеарна држава (према Споразуму о неширењу нуклеарног оружја
Нуклеарна електрана Запорожје: Под надзором ИАЕА, производња подељена 50/50 између Русије и Украјине
Образовни и културни програми за толеранцију: Украјина усваја ЕУ стандарде за заштиту мањина, укидање дискриминаторних мера на обе стране, забранити нацистичку идеологију и активности
Територијална питања: Крим, Доњецк и Луганск де факто да буду признати као руска територија, линија фронта у Херсону и Запорожју да буде “замрзнута” по постојећим границама, Русија се одриче других територија ван тих пет региона, Украјина повлачи снаге из дела Доњецке области које контролише, и тај део постаје демилитаризована тампон-зона
Ни Украјина ни Русија неће мењати границе силом, обавезују се да неће користити насиље за територијалне промене
Русија се обавезује да неће ометати украјинску употребу Дњепра, нити извоз жита из Украјине преко Црног мора
Хуманитарне тачке: Размена затвореника (цивилних и војних), повратак деце, програм поновног спајања породица, помоћ жртвама сукоба
Украјина да одржи изборе 100 дана након потписивања споразума
Општа амнестија: Све стране да добију амнестију за дела почињена током рата
Споразум да буде правно обавезујући: Надгледаће га "Мировни савет” са Доналдом Трампом на челу
Прекид ватре ступа на снагу одмах након потписивања и повлачења снага на договорене позиције
Колико Русија контролише територије у Украјини
Према Ројтерсу, Русија тренутно контролише нешто више од 19 одсто територије Украјине, односно око 115.500 квадратних километара, отприлике један проценат више него пре две године.
Међу њима су:
- Крим - површина је око 27.000 км² и цело полуострво је под контролом Русије која га је припојила 2014.
- Донбас - чине га Доњецка и Луганска област чија је површина 26.500, односно 26.700 км², што значи да ове две области укупно имају 53.200 км² површине. Русија контролише око 46.570 км² или 88% Донбаса, од чега читав Луганск, а око 75% Доњецка. Око 6.600 км² и даље је под контролом Украјине
- Запорожје и Херсон - Укупна површина Запорошке области је 27.200 км², а Херсонске око 28.500 км². Русија контролише око 41.176 км² или око 74% обе ове југоисточне области Украјине. Украјина контролише око 14.500 км² од та два региона
- Харков, Суми, Дњепропетровск - Русија такође држи мање делове области Харков, Суми, Миколајев и Дњипропетровск. На подручју Сумија и Харкова Русија контролише око 400 км², док у Дњипропетровској области држе врло мали појас земље у близини границе, наводи Ројтерс
Фото: Shutterstock
Русија би добила територију већу од Србије и Црне Горе заједно
Доњецка, Луганска област, Крим и делови Херсонске и Запорошке области које Русија контролише, као што је раније наведено, чине око 115.000 километара квадратних. Поређења ради, у питању је територија већа целе Србије и Црне Горе заједно.
Површина Србије и Црне Горе заједно износи око 102.172 км².
Зашто је Европа забринута због могуће капитулације Украјине
Европска забринутост произлази из неколико врло конкретних и рационалних страхова:
- Страх од преседана, Русија би доказала да сила функционише
- Страх да би следеће на реду могле бити чланице ЕУ
- Страх да ће Европа остати сама без америчке заштите
- Унутрашњи политички удар за ЕУ
- Страх од избегличког таласа и хаоса у региону
Европа би, дакле, морала да да се ослони на сопствену војну моћ. Већ сада се о томе говори отворено: заједничка европска ПВО мрежа, масивно повећање производње муниције, формирање заједничких бригада, стратешка аутономија у одбрани.
То би био "европски Пентагон", али требаће године и огромна средства (процене иду 500-800 милијарди евра у наредних 10 година).
ЕУ би такође ушла у нову фазу геополитичког реализма. Европа је увек била заснована на "мекој сили", а сада се то драстично мења.
Ако Русија обнови војну моћ после Украјине, граница НАТО-Русија постаје дужа, нестабилнија, склонија инцидентима.
Балтичке земље већ уводе нова регрутовања, Пољска диже издвајања на пет одсто БДП-а, Финска милитаризује границу.
БОНУС ВИДЕО
