Američki mirovni plan za Ukrajinu od 28 tačaka šokirao je i evropske lidere, koji trenutno snose skoro sve vojne troškove rata, i Ukrajince, koji ga vide kao svojevrsnu kapitulaciju i koji nisu ni bili sigurni da li da ga shvate ozbiljno. Međutim, onda je stigao ultimatum: da prihvate plan do 27. novembra ili da ostanu bez pomoći Amerike.
Plan u 28 tačaka uglavnom odgovara Rusiji, a praktično predstavlja kapitulaciju Ukrajine i novu noćnu moru za Evropu.
Amerikanci spremni na izmene, Tramp digao uzbunu u Kijevu
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je da bi se njegova zemlja mogla suočiti sa teškim izborom između gubitka svog dostojanstva i gubitka podrške svog “najvažnijeg saveznika”.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da sporazum može da posluži kao “osnova” za rešenje sukoba, ali je optužio Kijev da nije spreman da ga prihvati, preneo je “ABC njuz".
Foto: Profimedia
Stoga, Ukrajinci i Evropljani su tražili sastanak sa Amerikancima i pripremili svoju, revidiranu verziju postojećeg plana. Nakon razgovora koji su sinoć održani u Ženevi, američki državni sekretar Marko Rubio rekao je da je postignut napredak i sugerisao da će pojedine tačke biti izmenjene.
Pročitajte još
Koje su to tačno tačke i da li će ići u korist Ukrajini, zasad nije poznato, ali je u Kijevu podignuta uzbuna nakon što je Tramp pobesneo na Evropu i Ukrajinu. On je Ukrajini poručio da je nezahvalna, a Evropu optužio da i dalje kupuje rusku naftu.
Koje su tačke plana
Potvrda suvereniteta Ukrajine
Sveobuhvatan sporazum o nenapadanju između Rusije, Ukrajine i Evrope, rešavanje svih nesporazuma iz proteklih 30 godina
Garancije da Rusija neće napadati susede i da se NATO neće dalje širiti
Dijalog između Rusije i NATO, posredovan od strane SAD, radi rešavanja bezbednosnih pitanja i smanjenja tenzija
Ukrajina dobija “pouzdane” bezbednosne garancije
Ograničenje ukrajinske vojske: Maksimalno 600.000 vojnika
Ukrajina da ustavom zabeleži da neće u NATO, a NATO da formalno uvede klauzulu da Ukrajina ne može kasnije ući u Alijansu
NATO ne sme da raspoređuje trupe na teritoriji Ukrajine
Evropski borbeni avioni (NATO) bi bili stacionirani u Poljskoj
SAD garantuju bezbednost, uz određene uslove: SAD će primiti nadoknadu za pružene garancije. Ako Ukrajina napadne Rusiju - gubi garancije. Ako Rusija napadne Ukrajinu - sankcije se vraćaju i priznanje teritorija može biti preispitano. Ako Ukrajina lansira rakete na Moskvu/Sankt Peterburg (bez opravdanog razloga) - garancije postaju nevažeće
Ukrajina ima pravo na članstvo u EU i dobijanje privremenog preferencijalnog pristupa evropskom tržištu
Veliki paket rekonstrukcije Ukrajine: Fond za razvoj (tehnologija, AI, data centri), zajednički rad na obnovi gasne infrastrukture (cevi, skladišta), rekonstrukcija gradova i naselja pogođenih ratom, izgradnja infrastrukture, eksploatacija minerala i prirodnih resursa, poseban paket od Svetske banke za finansiranje obnove
Reintegracija Rusije u globalnu ekonomiju: Postepeno ukidanje sankcija, dugoročna ekonomska saradnja SAD-Rusija u oblastima energije, resursa, infrastrukture, AI, retkih metala, poziv Rusiji da se vrati u G8
Korišćenje zamrznutih ruskih sredstava: 100 milijardi dolara od ruskih sredstava biće uloženo u američke projekte obnove u Ukrajini, SAD dobijaju 50% profita od tih projekata, Evropa dodaje 100 milijardi za obnovu Ukrajine, zamrznuta evropska sredstva se odmrzavaju, preostala ruska sredstva idu u specijalni američko-ruski investicioni fond za “zajedničke projekte”
Osnivanje američko-ruske radne grupe za bezbednost koja prati sprovođenje sporazuma
Rusija će zakonski usvojiti politiku nenapadanja prema Ukrajini i Evropi
SAD i Rusija će produžiti sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja (npr. START)
Ukrajina ostaje nenuklearna država (prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja
Nuklearna elektrana Zaporožje: Pod nadzorom IAEA, proizvodnja podeljena 50/50 između Rusije i Ukrajine
Obrazovni i kulturni programi za toleranciju: Ukrajina usvaja EU standarde za zaštitu manjina, ukidanje diskriminatornih mera na obe strane, zabraniti nacističku ideologiju i aktivnosti
Teritorijalna pitanja: Krim, Donjeck i Lugansk de fakto da budu priznati kao ruska teritorija, linija fronta u Hersonu i Zaporožju da bude “zamrznuta” po postojećim granicama, Rusija se odriče drugih teritorija van tih pet regiona, Ukrajina povlači snage iz dela Donjecke oblasti koje kontroliše, i taj deo postaje demilitarizovana tampon-zona
Ni Ukrajina ni Rusija neće menjati granice silom, obavezuju se da neće koristiti nasilje za teritorijalne promene
Rusija se obavezuje da neće ometati ukrajinsku upotrebu Dnjepra, niti izvoz žita iz Ukrajine preko Crnog mora
Humanitarne tačke: Razmena zatvorenika (civilnih i vojnih), povratak dece, program ponovnog spajanja porodica, pomoć žrtvama sukoba
Ukrajina da održi izbore 100 dana nakon potpisivanja sporazuma
Opšta amnestija: Sve strane da dobiju amnestiju za dela počinjena tokom rata
Sporazum da bude pravno obavezujući: Nadgledaće ga "Mirovni savet” sa Donaldom Trampom na čelu
Prekid vatre stupa na snagu odmah nakon potpisivanja i povlačenja snaga na dogovorene pozicije
Koliko Rusija kontroliše teritorije u Ukrajini
Prema Rojtersu, Rusija trenutno kontroliše nešto više od 19 odsto teritorije Ukrajine, odnosno oko 115.500 kvadratnih kilometara, otprilike jedan procenat više nego pre dve godine.
Među njima su:
- Krim - površina je oko 27.000 km² i celo poluostrvo je pod kontrolom Rusije koja ga je pripojila 2014.
- Donbas - čine ga Donjecka i Luganska oblast čija je površina 26.500, odnosno 26.700 km², što znači da ove dve oblasti ukupno imaju 53.200 km² površine. Rusija kontroliše oko 46.570 km² ili 88% Donbasa, od čega čitav Lugansk, a oko 75% Donjecka. Oko 6.600 km² i dalje je pod kontrolom Ukrajine
- Zaporožje i Herson - Ukupna površina Zaporoške oblasti je 27.200 km², a Hersonske oko 28.500 km². Rusija kontroliše oko 41.176 km² ili oko 74% obe ove jugoistočne oblasti Ukrajine. Ukrajina kontroliše oko 14.500 km² od ta dva regiona
- Harkov, Sumi, Dnjepropetrovsk - Rusija takođe drži manje delove oblasti Harkov, Sumi, Mikolajev i Dnjipropetrovsk. Na području Sumija i Harkova Rusija kontroliše oko 400 km², dok u Dnjipropetrovskoj oblasti drže vrlo mali pojas zemlje u blizini granice, navodi Rojters
Foto: Shutterstock
Rusija bi dobila teritoriju veću od Srbije i Crne Gore zajedno
Donjecka, Luganska oblast, Krim i delovi Hersonske i Zaporoške oblasti koje Rusija kontroliše, kao što je ranije navedeno, čine oko 115.000 kilometara kvadratnih. Poređenja radi, u pitanju je teritorija veća cele Srbije i Crne Gore zajedno.
Površina Srbije i Crne Gore zajedno iznosi oko 102.172 km².
Zašto je Evropa zabrinuta zbog moguće kapitulacije Ukrajine
Evropska zabrinutost proizlazi iz nekoliko vrlo konkretnih i racionalnih strahova:
- Strah od presedana, Rusija bi dokazala da sila funkcioniše
- Strah da bi sledeće na redu mogle biti članice EU
- Strah da će Evropa ostati sama bez američke zaštite
- Unutrašnji politički udar za EU
- Strah od izbegličkog talasa i haosa u regionu
Evropa bi, dakle, morala da da se osloni na sopstvenu vojnu moć. Već sada se o tome govori otvoreno: zajednička evropska PVO mreža, masivno povećanje proizvodnje municije, formiranje zajedničkih brigada, strateška autonomija u odbrani.
To bi bio "evropski Pentagon", ali trebaće godine i ogromna sredstva (procene idu 500-800 milijardi evra u narednih 10 godina).
EU bi takođe ušla u novu fazu geopolitičkog realizma. Evropa je uvek bila zasnovana na "mekoj sili", a sada se to drastično menja.
Ako Rusija obnovi vojnu moć posle Ukrajine, granica NATO-Rusija postaje duža, nestabilnija, sklonija incidentima.
Baltičke zemlje već uvode nova regrutovanja, Poljska diže izdvajanja na pet odsto BDP-a, Finska militarizuje granicu.
BONUS VIDEO
