Sprovođenje američkog mirovnog plana u njegovom sadašnjem obliku moglo bi rezultirati time da Rusija dobije teritoriju gotovo veličine Luksemburga bez da se mora boriti za nju, prema proračunima francuske novinske agencije AFP na temelju podataka Instituta za proučavanje rata (ISW).
- Američka inicijativa, koju je video AFP, poziva na povlačenje ukrajinske vojske sa teritorija koje još uvek kontroliše, što bi dovelo do neto dobitka od približno 2.300 kvadratnih kilometara za Moskvu, što je područje gotovo veliko kao Luksemburg (2.590 kvadratnih kilometara) - navodi francuska agencija.
Foto: Profimedia
Prema planu, Ukrajina bi ustupila gotovo 5.000 kvadratnih kilometara u Donjeckoj oblasti i 45 kvadratnih kilometara u Luganskoj oblasti. Zauzvrat bi Moskva vratila gotovo 2.000 kvadratnih kilometara u Harkovskoj oblasti, 450 u Dnjepropetrovskoj oblasti, 300 u Sumskoj oblasti i 20 u Černihivskoj oblasti.
- Plan koji je predložio Vašington efektivno bi ustupio 20 odsto ukrajinske teritorije kako bi vratio manje od 0,5 odsto - piše AFP.
Pročitajte još
Šta piše u mirovnom planu?
Planirana razmena teritorija objašnjava se u 21. članku mirovnog plana:
Krim, Lugansk i Donjeck biće priznati kao de fakto ruski, uključujući od SAD; U Hersonu i Zaporožju "zamrzava" se trenutna linija; Rusija će se povući s drugih dogovorenih područja; ukrajinske snage povući će se iz dela Donjecke oblasti koji kontrolišu; to područje postaje demilitarizirana tampon-zona, međunarodno priznata kao teritorija Ruske Federacije; ruske snage ne smeju ući u tampon-zonu.
Foto: Profimedia
I Rusija i Ukrajina morale bi se obvezati da neće menjati nove teritorijalne aranžmane silom. Plan predviđa da će Sjedinjene Države pružati sigurnosno jemstvo Ukrajini. Međutim, ako Ukrajina napadne Rusiju, jemstvo se ukida. Ako Rusija napadne Ukrajinu, uspostavlja se odlučan vojni odgovor, vraćaju se sve globalne sankcije i ukidaju svi benefiti dogovora.
Ekonomist: Rusima ovim tempom trebaju još 103 godine da zauzmu Ukrajinu
"The Economist" je nedavno izračunao da ako se ruska ofanziva nastavi sadašnjim tempom, Rusiji bi trebalo do juna 2030. da potpuno okupira Lugansku, Donjecku, Hersonsku i Zaporošku oblast, a trebalo bi joj još 103 godine da zauzme celu Ukrajinu.
- Od stabilizovanja linija fronta nakon završetka prve ukrajinske protivofanzive u oktobru 2022, one se jedva pomiču. Nijedan veliki grad nije promenio vlasnika - pisao je "Ekonomist". Od maja ove godine, kada je pokrenuta veliku ofanziva na prvoj liniji fronta, Rusija je prema proračunima "Ekonomista" zauzela samo 0,4 odsto ukrajinske teritorije i nije postigla nikakve ozbiljne ciljeve.
Foto: Profimedia
"Ekonomist" je naglasio da Rusija plaća ogromnu cenu za minimalne dobitke na bojnom polju.
- Naša meta-procena sugeriše da su od početka rata velikih razmera do januara ove godine ruski gubici iznosili 640.000-877.000 vojnika, od kojih je 137.000-228.000 poginulo. Do 13. oktobra ti su se brojevi povećali za gotovo 60 odsto, na 984.000-1.438.000 žrtava, uključujući 190.000-480.000 mrtvih.
Naši grubi izračuni sugerišu da vojnici poginuli u ratu čine 0,5-1,2 odsto ruske predratne kohorte muškaraca mlađih od 60 godina, u poređenju sa 0,6-1,3 odsto za Ukrajinu - stajalo je u članku "Ekonomista".
Foto: Shutterstock
Takođe, "Ekonomist" je izneo procenu kako je iznenadni proboj ukrajinskih odbrambenih linija malo verovatan, budući da je "nadzor, u kombinaciji s preciznim oružjem dugog dometa, učinio gomilanje snaga u blizini fronta samoubilačkim".
Zelenski: Ovo je jedan od najtežih trenutaka u našoj istoriji
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je juče da Ukrajina proživljava jedan od najtežih trenutaka u svojoj istoriji dok se suočava s teškim izborom.
- Ovo je jedan od najtežih trenutaka u našoj istoriji. Pritisak na Ukrajinu je intenzivan kao i sve s čime smo se suočili. Ukrajina se može suočiti s vrlo teškim izborom: ili gubitkom dostojanstva ili rizikom od gubitka ključnog partnera.
Foto: Profimedia
Ili složenim planom od 28 tačaka ili izuzetno oštrom zimom, najsurovijom, i daljnjim rizicima. Životom bez slobode, bez dostojanstva, bez pravde, u kojem se od nas očekuje da verujemo zemlji koja nas je već dva puta napala. Očekivaće se odgovor od nas - napomenuo je.
Najavio je da će Ukrajina brzo delovati. Insistira na tome da se nacionalni interesi Ukrajine moraju uzeti u obzir.
Foto: Profimedia
- Ne dajemo glasne izjave. Mirno ćemo sarađivati s Amerikom i svim našim partnerima. S našim ključnim partnerom biće konstruktivna potraga za rešenjima. Iznieću argumente, nastojaću uveriti, ponudiću alternative, ali sigurno nećemo dati neprijatelju nikakvu osnovu da kaže da Ukrajina ne želi mir, da Ukrajina ometa proces ili da Ukrajina nije spremna za diplomatiju - naveo je.
(Indeks)
