Божићне покладе су народни празник чији су корени пагански и везани за обележавање култа Сунца. Као и крсна слава, слављење заштитника огњишта, прихваћене су у хришћанској традицији.
Тако се данас покладе углавном везују за почетак хришћанског обележавања неког поста у току године. Божићне покладе су увек уочи почетка Божићног поста.
Народни обичаји на Божићне покладе
Покладе су дан за праштање и весеље, па је пожељно помирити се са свима са којима смо се посвађали, како би пост започели "очишћени". Такође их карактеришу маскиране поворке, најчешће младића, који пролазе улицама, певају, звоне и праве буку како би одагнали зле силе. Маскиране поворке, у народу чувене као мачкаре, које сељани дарују месом, сланином, колачима...
Пале се велике обредне ватре "олалије" које се ритуално прескачу или се око њих игра коло, у инат злу.
Људи у неким крајевима Србије верују да се на овај празник вештице и остали демони посебно распомаме и окупљају о покладној вечери око куће. Зато после вечере завезују вериге у кући, коре од појединих јаја бацају у ватру, табане трљају белим луком, а деци пред спавање облаче преврнуте пиџаме и мајице. Док то раде изговарају следеће речи: "Вештица као конац, у мене зуби као колац."
Прочитајте још
После поклада следи пост, који подразумева уздржавање од мрсне хране, односно хране животињског порекла и алкохолног пића.
БОНУС ВИДЕО:
