Габријел тврди да руски председник годинама пажљиво прати Немачку, њене медије, политичке сукобе и расположење јавности, због чега Москва веома добро зна где су слабе тачке Берлина.
- Мислим да он највише пажње обраћа на Немце, познаје нас прилично добро. Понекад чак и боље него што ми познајемо сами себе - рекао је Габријел за Билд.
Према његовим речима, Путин редовно прати немачке телевизијске програме и чита немачку штампу, што му омогућава да изблиза посматра како се мењају ставови немачког друштва, посебно када је реч о рату у Украјини, односу према Русији и улози Немачке у Европи.
Берлин под притиском
Габријелова изјава није обична опаска бившег министра. Она долази у тренутку када Немачка, Француска и Велика Британија покушавају да обликују нову европску позицију према Москви и могућим преговорима о Украјини.
Фото: Prisma Archivo, PRISMA ARCHIVO/Alamy/Profimedia
Према ранијим наводима Блумберга, Кир Стармер, Емануел Макрон и Фридрих Мерц покушавају да обезбеде подршку америчког председника Доналда Трампа за обнову преговора о мирном решењу.
Прочитајте још
Европска „тројка“, према тим информацијама, жели разговоре са Москвом, али са тврђих позиција него раније. У Лондону, Паризу и Берлину процењују да се ток рата променио у корист Украјине и да би то могло да отвори простор за другачије преговоре.
Управо ту Габријелова оцена добија тежину. Ако Путин заиста тако добро познаје немачко друштво, онда зна и колико је Берлин подељен између подршке Кијеву, страха од ескалације, економског притиска и умора грађана од рата.
Путин прати немачке слабости
Немачка је за Москву увек била много више од још једне европске земље. То је највећа економија Европске уније, кључни играч у санкцијама, главни политички ослонац ЕУ и држава чије расположење често одређује правац целе Европе.
Фото: Russian Foreign Ministry's official/APAImages/Shutterstock Editorial/Profimedia
Зато Путин, према Габријелу, посебну пажњу посвећује баш Немцима.
Он не гледа само шта говоре канцелар, министри и генерали. Прати се и оно што говори јавност: страх од рата, цене енергије, пад индустрије, протести, избори, слабљење поверења у власт и питање колико дуго Берлин може да издржи политику потпуног притиска на Русију.
За Кремљ су то драгоцене информације. Немачко друштво није јединствено, а свака пукотина у Берлину аутоматски постаје пукотина у европској политици према Москви.